уторак, 12. јануар 2016.

Kapkejksi od kokosa, i Božić u emigraciji



Svi moji američki prijatelji znaju da ima nešto čudno u vezi sa našim Božićem - dolazi u januaru. Ne, ne slavim Epifaniju, nego srpska crkva ne prati novi kalendar, već stari, koji skoro dve nedelje kasni, svaki put im objasnim.


Kao i većina naše emigracije u danima oko Božića pomislim kako bi bilo lepo kad bi naša crkva odlučila da ne budemo mimo sveta iz mnogo praktičnih razloga. Recimo jelke, ne možete da ih kupite kasnije, jer nestanu, a opet kad su u kući tako dugo počnu da se raspadaju. Ipak, ni to nije toliko strašno koliko radni dan koji pada na Božić, posle toliko neradih dana u decembru teško je pitati poslodavca za još jedan slobodan dan u januaru. Zatim, emigracija koja je bliže Srbiji ne može da proslavi Božić sa svojom familijom, već ih posećuju pre praznika. Suprotno nama odraslima, naša deca misle da smo mi zapravo veliki srećnici jer imamo dva Božića, to znači da našu kuću Deda Mraz posećuje dva puta.


Ovde kad je naš Božić nema svečane atmosfere, na ulicama se oseća umor od praznika koji su prošli. Čak i Grci,  kojih ovde ima puno, slave ovaj praznik po novom kalendaru. Prošle godine sam se za Božić vozila u taksiju mister Okbabe, imigranta iz Eritreje čije sam usluge često koristila. Tako sam saznala da i njihova crkva slavi Božić baš kad i mi. Oboje smo se obradovali toj činjenici. U taksiju je bila mala ikona tamnoputog sveca, znajući koliko imigranti vole da pričaju o stvarima iz svoje otadžbine, pogotovo ako su još "sveži", rekla sam mu, pričaj mi malo o tom vašem svecu.


I pre nego što je počeo zimski raspust učiteljica mog šestogodinjeg sina mi je predložila da proslavimo srpski Božić u njihovom odeljenju. Učiteljica je veoma mlada i puna entuzijazma, rekla je da jedva čeka da sazna o tome kako mi slavimo naš Božič. Kako se praznik približavao puno sam razmišljala kako da predstavim deci i učiteljici taj praznik. Pokušavala sam da se setim šta smo to mi radili za Božić kad smo bili mali, potpuno sam bila zaboravila da mi nismo ni slavili taj prazik već samo Novu godinu. Moja deca su bila zaprepašćena kada su to saznala. Država ga je zabranila, rekla sam im. Setila sam se starih srpskih zajednica ovde u Americi, u kojima srpski jezik nije opstao, ali i dalje postoji crkva i i neguju se običaji.


Rešila sam da napravim i odnesem česnicu, deci će sigurno biti zanimljivo izvlačenje parica. Nadam se da neće biti tužna ako ne pronađu paru, srećom, škola nije previše politički korektna, ne ohrabruju preosetljivost kod dece. Možda da odnesem badnjak, i to je interesantan detalj, to je srpsko božićno drvo. Kao i svake godine na Badnje veče sam otišla sa decom u obližnji veliki park da potražimo badnjak. Nismo uspeli da nađemo nijednu oborenu granu, lomljenje ili seča nije dolazilo u obzir. Pokupila sam hrastovo lišće sa zemlje i kasnije kod kuće ih lepila na grančice. Nije uopšte loše ispalo, mnoge je prevarilo.


Otišla sam na jutjub da pogledam nešto od sadržaja vezanog za Božić. Najpre su se prikazali video zapisi sa prangijanjem Srba po Americi, to baš nije prihvatljivo za decu, pogotovo sada kada se u Americi vodi oštra debata o posedovanju oružja. Posle sam pronašla nešto bolje, neki stari video, prilično lošeg kvaliteta, ali na engleskom, o proslavi srpskog Božića širom sveta. 


Na dan Božića sam otišla u sinovljevu školu. Deci smo prikazali video, ne mogu da kažem da su ga previše razumela, ali ipak su bila dovoljno mirna. Par puta su dobacivali kako ne mogu da dočekaju da probaju česnicu jer tako divno miriše. Jedan dečko me je upitao, da li je zaista u hlebu zlatnik, video je to na videu. Ne, nije, ali smo stavili srpski dinar. Usledilo je novo pitanje: A koliko je to u dolarima?


Održala sam deci kratko predavanje Zašto je srpski Božić drugačiji osim što kasni. Slavljenje Božića traje samo dva dana u Srbiji, Badnje veče i sam Božić. To nije kao u Americi gde proslava traje nedeljama pre Božića. U Srbiji ljudi poste šest nedelja pre praznika, tako da tu nema mesta za razne božićne žurke na kojima dominiraju hrana i piće. Ali zato kad dođe Božić onda nastupa veličanstvena gozba, pečeno prase na ražnju, razni prilozi, pite i salate, torte i kolači. I sve je homemade i from scratch, način pripreme hrane koji je prilično netipičan za američko društvoCela porodica učestvuje u pravljenju hrane i to su trenuci kad se članovi porodice druže i povezuju.


Srpski Božić je više spirtualni događaj, manje praznik gde dajete i dobijate poklone. Srbi su manje zainteresovani za poklone, više za hranu koja se tog dana služi. Na Badnje veče se pali badnjak, nekad to ume da bude veličanstvena vatra sa mnogobrojnim varnicama, ta ideja im se mnogo dopala.


Zatim su deca sela u klupe i onda sam ja išla od jednog do drugog deteta dok su ona lomila česnicu. Odeljenje je malo, čini ga tek četrnaest prvačića. Česnica je još uvek bila topla, deca su bila veoma uzbuđena, domaći hleb nije baš česta pojava ovde, malo je reći da su uživala u njemu. Ni kolači koji su kasnije podeljeni, nisu uspeli da nadmaše utisak koji je na njih ostavio hleb. Šenon je osvojila novčić, lucky coin, i toliko je bila uzbuđena da se sva zarumenela, uzviknula je, Oh, I wish I was Serbian! Druga devojčica je odgovorila da ona ne bi volela da bude Srpkinja, jer to znači da nema čokolade ni mesa šest nedelja zbog posta.


Uglavnom moj sin se tog dana osetio još više posebnim što slavi srpski Božić. Kada sam se vraćala iz škole sa decom na ulici smo primetili porodicu svečano obučenu, ruke su im bile pune ukrasnih kesa sa poklonima. Sigurno su Rusi, pomislila sam, i bili su. To je bila iskrica prazničnog raspoloženja u sivilu zimskog dana, dobro je, nismo jedini.




Kapkejksi od kokosa



Istina je da sam htela da pravim domaće Rafaelo kuglice za Božić, moj omiljeni kolač sa kokosom, ali nisam uspela da nađem mleko u prahu. Ovo je u velikoj meri izmenjen recept Ine Garten, ideja je od nje potekla. Spada u top 5 najukusnijih kapkejksa koje sam ikada probala. Ako vam smeta ideja krem sira u frostingu onda napravite klasičan krem od putera i šećera u prahu, buttercream.






Sastojci za 18 komada

Za biskvit:

380g brašna
1/2 kašičice soli
1 kašičica praška za pecivo
1/2 kašičice soda bikarbone

5 jaja, na sobnoj temperaturi
250-300g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
1 kašičica ekstrakta badema

200ml ulja
1 šolja za belu kafu kisele pavlake (može i jogurt)

200g kokosovog brašna + 30g za ukrašavanje


Za frosting:

200g putera, na sobnoj temperaturi
200g krem sira, Filadelfija ili sličan, na sobnoj temperaturi
1/2 kašičice ekstrakta vanile
1 kašičice ekstrakta badema
250g šećera u prahu
Prstohvat soli


Priprema:

Zagrejte rernu na 165C (325F). Pripremite dva pleha za mafine, stavite u njih korpice.

U većoj posudi promešajte prosejano brašno, prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so.

U drugoj posudi mikserom umutite jaja sa šećerom, dok se smesa ne utrostruči. Dodajte ekstrakt vanile i badema, i varjačom umešajte polovinu smese sa brašnom. Zatim dodajte ulje i kiselu pavlaku, i na kraju prostalu polovinu smese sa brašnom. U to sve dodajte 200g kokosovog brašna. Ispunite korpice u plehu ravnomerno i pecite kolač oko 30 minuta. Ostavite biskvite da se potpuno ohlade na rešetki.

U međuvremenu napravite frosting tako što ćete mikserom umutiti krem sir, puter, so, šećer u prahu i ekstrakt vanile i badema. Stavite krem u dresir vrećicu i istiskuje ga na gornju površinu biskvita. Na kraju pospite frosting preostalim kokosovim brašnom.



22 коментара:

  1. Fina prica. Ni mi kao mali nismo slavili Bozic a sad ga slavimo ali u krugu porodice po nekim nasim obicajima. Nismo neki vjernici pa se nikad nismo ni interesovali kako to treba da izgleda.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Nismo ni mi, ali volimo da negujemo običaje, zbog dece. Zbog njih uglavnom i postoje, zar ne?

      Избриши
  2. Drago mi je što se tvoj sin osetio lepo i posebno na taj dan. Divno je što si mu u tome pomogla. Nikada nisam ovako ukratko i pojednostavljeno pročitala osnovne paralele između našeg i njihovog viđenja Božića, i mislim da si to glavno lepo obuhvatila i opisala. Ukratko, taman da prvačići naslute o čemu je reč. Meni se lično dopada kako i zašto slavimo. Pritom, tu ne mislim na prangijanje i prejedanje svojstveno novopečenim proklamovanim vernicima a i onima koji za sebe kažu da "nisu neki vernici" ali nešto rade po svome ne znajući ni razlog ni svrhu.. Lep osvrt na "a day in life"..

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Hvala na lepim rečima. Puno ljudi jedva da zna istoriju svoje religije, i uopšte malo je poznaje, kod njih se sve svodi na običaje i rituale. To je razumljivo, meni bi i čitanje Biblije bilo naporno da nemam neko predznanje. Još ako si odrastao u komunizmu... otuda ekstremni stavovi u vezi vere. Mi ne idemo u crkvu, iskreno, i nemamo je ovde, opet toliko smo učili o hrišćanstvu, uglavnom kroz istoriju umetnosti, da smo veoma zavoleli taj deo naše kulture. Što se tiče običaja, svako selo ima svoje, recimo ni česnice nisu svuda iste, to unosi dodatnu konfuziju. Ipak, mislim da ima par stvari koje svi upražnjavaju za Božić, i ja sam probala da ih izdvojim. Ti običaji su toliko važni i moćni, da kad i jezik nestane, kao što sam već pisala, oni i dalje ostaju kao deo nečijeg identiteta.

      Избриши
  3. Odlično si ti to prezentirala djeci, svaka čast.

    ОдговориИзбриши
  4. Prelep tekst...meni se posebno dopada to sto su prica i običaji Bozicni preneti deci druge vroispovesti i kUlture.zapravo, ono sto je fascinantno je prostor koji nastavnica daje slicnom...u Srbiji tome nema mesta ...uci, bubaj,radi kako ti naloze, iiii ne odstupaj od planiranog programa, predvidjenog od strane MPS...i daaa, mislim da su drugari Vaseg sina vise naucila o nasem Bozicu, nego sto o njemu znaju deca u Srbiji.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Pa zar ne postoji veronauka u našim školama? Za razliku od naših škola koje su vrlo uniformisane, isti je program svuda, ovde ima toliko vrsta škola i programa, država pokušava da ima kakvu takvu vrstu kontrole, oko projekta common core, postoji toliko žučnih rasprava. Teško je to objasniti, jednostavno ljudi ovde žele da im se država što manje petlja u život, pa i u obrazovanje. Pogotovo ako su privatne škole, one su prilično slobodne da rade šta hoće. Moja deca idu u jednu takvu privatnu školu, ali oni se drže common core-a. Ipak, u njima nastavnici imaju mnogo više posla nego u državnim. I u privatnim i u državnim školama nastavnici imaju dosta skromne plate.

      Избриши
    2. Tacno je da postoji veronauka kao izborni predmet u nasim skolama. To sto je predmet izborni, znaci da deca koja uce gradjansko vaspitanje, su uskracena za sadrzaje verske nastave. Po meni bi trebalo objediniti sve vere, kao i gradjansko vaspitanje u jedan predmet kako bi deca ucilla od svega po malo. Ovde veroucitelji uglavnom izvode decu napolje , na igraliste, ili im daju da boje fotokopirane crteze A4 formata . Tako je u vecini osnovnih skola. Slicno je i sa gradjanskim vaspitanjem.Ovde, o svemu u vezi nastave odlucuje drzava.Nije vazan sastav odeljenja, nisu vazna nastavna sredstva... Sustina je u zadovoljavanju forme...znaci, juri nametnuti Plan i program,obradjuj nove sadrzaje brzo i povrsno, pisi sta ti kazu a ne sta radis i sl.
      U svakom slucaju, odrzali ste profesionalno,i na zanimljiv nacin, deci tog uzrasta cas veronauke, deci koja nisu ni cula za pravosllavnu veru. I jos jednom, bravo za uciteljicu koja Vam je omogucila da svoj skolski cas pretvorite u cas o nasim obicajima, cas o obicajima tamo neke male drzave...
      Pozdrav

      Избриши
    3. Nataša, da li postoji Domaćinstvo? Kako to može da bude divan predmet. I koristan. Ne znam ništa o tim novim stvarima u našem obrazovanju, ali sam negde naišla na podatak da po odeljenju u proseku ima 20% vukovaca, i to mi nikako nije išlo u glavu. Moguće da podatak nije tačan. To je ogroman procenat, pa i za današnju decu koja su mnogo pametnija nego što smo mi bili. Opet ovde me zapanjuje kako je matematika laka, da li se i kod nas tek u četvrtom razredu uči deljenje, ili je to ranije.

      Избриши
  5. Vi ste tako lepo deci docarali duh Bozica i to da nije sve u poklonima, nego da ima necega i u hrani, a posebno u samom ritualu spremanja hrane zajedno sa porodicom. Ja, ovako matora, uzivala sam citajuci ovu pricu. Ne znam da li ste pominjali polozajnika, ne znam ni kako bi se to prevelo(opisno mozda), a ni ono pijukanje oko slame, mada bi se to moglo razumeti kao obicaj iz perioda mnogobostva. A tek koledare da ste pomenuli! Ali, imaju tek 6 godina, bilo bi previse za njih. Mi nismo vernici (ne znam da li bismo se vise svrstali u agnostike ili ateiste), ali Bozic i Uskrs su vreme kada se porodica okuplja i provodi vreme zajedno (mozda je ovo shvatanje tekovina socijalizma, ko zna). Odlicno je da je uciteljica mlada i puna entuzijazma i da zeli da predstavi razlicitosti koje postoje. Zelim vam srecan Bozic i Novu godinu. Srdacan pozdrav.

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Takođe, Tanja! Ipak sam se setila, Srećna srpska Nova godina:) Nikad nisam čula za koledare, morala sam da proguglam. Bilo je to suviše informacija za njih, par glavnih stvari je dovoljno. Nije lako naći ni slamu.

      Избриши
  6. Bas lepa prica i jako fino od uciteljice sto je dala ideju da se na ovaj nacin deca upoznaju sa obicajima i tradicijama jedne daleke zemlje. Do suza me nasmejala devojcica koja ne zeli da bude Serbian jer nema cokolade sest nedelja. Jesi li joj rekla da se samo malo Srba drzi tog pravila? E sad, tvoji kapkejksi. Ja sam u subotu po hiljaditi put napravila one cokoladne, ali sa frostingom maskarpone-slatka pavlaka (recept 'najbolji frosting za kapkejks'), od kojih deca na zurkici u nedelju nisu mogli da odvoje prste. Ja protekla dva dana nisam bila kod kuce i nisam stigla da ih probam do danas. Ovo je prvi put da mi kapkejksi ostanu 4 dana i dosla sam do zakljucka da su nakon 4 dana jos bolji nego kad su svezi! Probacu i ove sigurno. I ne, niposto samo buttercream, sigurna sam da su sa kremastim sirom hiljadu puta bolji. Uostalom, ko ne voli krem sir, moze da proba i gorespomenuti frosting sa maskarponeom.
    PS. fotografije gusarskog broda ti saljem cim dodjem do 5 minuta slobodnog vremena! Pozdrav!

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Jao, Slađana, pa ti samo praviš kolače i torte! Da, potpuno si u pravu za maskarpone frosting, taj je i zdraviji, i isto u njega ide ekstrakt badema. Mislim da će ti se svideti ovi kapkejksi, naravno ako voliš kokos. Moram da priznam, meni je neshvatljivo da neko ne voli kokos, a znam ih mnoge.

      Избриши
    2. O ne, ne pravim ja stalno kolace i torte. Ovo je sad top sezona, rodjendani bas uz praznike itd. I dobro nije bas hiljaditi put, mozda 998mi put. Da, volim kokos, malkice da skinemo koji gram sala, pa cemo da probamo. Odlicna ti je i ona torta sa ananasom!

      Избриши
    3. Hvala! Moram da se pohvalim da sam izašla sa manje kilograma iz prazničnog perioda nego što sam ušla:)

      Избриши
  7. Ja sam totalni ateista, a baš sam uživala u ovom postu. I tvoj način pisanja, a i tvoja priča su jako lepi... Kako to da niste slavili Božić osamdesetih? Zar ni malo? Pazi, ja sam iz Hrvatske, ali smo postili na pravoslavno Badnje veče i pijukali kao pilići, a na Božić se okupljala porodica. Danas se okupimo svi kod mojih roditelja i zajedno ručamo. Najviše njima za ljubav, mada i nama to prija...

    ОдговориИзбриши
    Одговори
    1. Uopšte nismo slavili. To verovatno ima veze sa tim što nismo odrastali sa babom i dedom. Tek početkom devedesetih smo počeli da slavimo Božić i slavu, kao i većina. Uvek mi je u glavi oko Božića scena iz ranih devedesetih, ono kad je bila najveća kriza, poluprazan gradski autobus, Badnje je veče, tek nekoliko putnika u njemu i par prasića na ražnju. Meni se ta scena toliko urezala u sećanju. Sećam se i ja da su naši roditelji počeli nešto da unose te običaje, ali mi smo, brat i ja, bili već veliki.

      Избриши
  8. Baš divan post i priča, i učiteljica i tvoj angažman i sve! I kapkejkovi, naravno :)

    ОдговориИзбриши

Hvala što čitate, komentarišete, šerujete, pinujete i lajkujete moje recepte i priče.