Kako izgledaju američke pijace

"Pijaca k’o pijaca", neko bi rekao. Ipak, pijace u Americi se dosta razlikuju od onih u Srbiji. Dok je u Srbiji poseta pijaci deo svakodnevnog načina života, ovde u Americi je to izuzetak od uobičajene kupovine u supermarketima.


Pijaca, ili farmerskih marketa kako ih ovde zovu, nema mnogo, manje su, i manje ih ljudi posećuje. Ipak, ohrabruje činjenica da ih je u poslednje dve-tri decenije sve više, kao deo relativno masovnog pokreta povratka zdravom načinu života. To podrazumeva kupovinu voća, povrća ili mesa od lokalnog proizvođača, bez posrednika i bez dugog transporta namirnica. Sve je sveže, zdravo, često i organsko. Cene su, po pravilu, više nego u supermarketima, ali su mnogi spremni da plate, ne samo zbog kvaliteta namirnica već i da bi novac ostao u lokalnoj zajednici i tako se pomogla lokalna ekonomija.


To za nas iz Srbije nije baš lako shvatljivo, mi se često odlučujemo za nešto što je jeftinije, ali ovde su ljudi u stanju da plate nešto mnogo skuplje samo zato što ga proizvodi mali i lokalni biznis, ne žele da njihov novac završi u nekoj od velikih korporaciji.

Sadnice

Začinsko bilje.

Pijace rade samo kada je sezona, od aprila do novembra. Obično su otvorene samo jedan dan u nedelji, uglavnom vikendom, i to prilično kratko, recimo od osam ujutro do podneva. Kada se završi radni dan, prodavci sklope i odnesu tezge, i tu kao da nikada nije bila pijaca. To je zato što ne postoji stalni pijačni prostor, nego se one privremeno podižu na trgovima, parkinzima, ispod nadvožnjaka i sličnim mestima. Veći marketi imaju i bazar gde se prodaju razne stvari koje nisu hrana, nešto slično kao kod nas. I često imaju živu muziku, što je vrlo zanimljivo.


I da, što se tiče cena nisu jeftine, zato retko siromašni zalaze ovde. Nije kao u Srbiji gde ćete na pijaci naći svakojak svet.

Meni farmerski marketi nekako odišu hipi atmosferom. Ko god je malo duže boravio u Americi zna da hipi pokret ovde zapravo nikada nije umro. Pa čak i da niste u hipi fazonu, nekako je važno da odete na pijacu, malo se promuvate, pojedete nešto na licu mesta, kupite nešto ukusno i zdravo, i posle pričate prijateljima kako ste za vikend bili tamo i kako ste od kupljenih stvari napravili recimo zukini hleb, i osećate se jako dobro zbog toga.

Ima još jedna zanimljivost: mnogi se po sezoni pretplaćuju na voće, povrće ili jaja sa određene farme i onda to jednom nedeljno na pijacama preuzimaju. Obično tu bude par kilograma svežih proizvoda ali, interesantno, kupac nužno ne zna šta će dobiti svake nedelje. To zavisi od toga šta je baš tih dana dozrelo na farmi. Meni se sviđa ta ideja, ali se i dalje ne usuđujem da se pretplatim jer, pre svega, imam soptsvenu bašticu, i drugo, čini mi se kao prevelika obaveza u pogledu kuvanja i konzumiranja namirnica.

Malo karibskog ritma za opuštanje.

Ima još nešto interesantno... naši doktori imaju prkasu u jednoj velikoj zgradi koja je puna raznih firmi. Kad je sezona oni naprave malu pijacu, svakog petka na platou ispred zgrade, ili unutra kad počnu vrućine. Što da ne, svi imaju koristi od toga.

Baš lepi hlebovi, ovaj levo sa ruzmarinom je proban. Cena $5,
 mnogo skuplje nego u Srbiji.

Slike na početku su napravljene u najvećoj i najpopularnijoj pijaci u Baltimoru, a ove poslednje na pijaci u mom komšiluku, tek je prošle godine počela da radi.

Inače, na pijacama na potezu Nju Džersi - Pensilvanija - Merilend često mogu da se nađu prodavci Amiši. Oni su kod kupaca vrlo popularni – smatra se da je, zbog njihovog otpora primeni moderne tehnologije u poljoprivredi (i u svemu drugom kad smo već kod toga), hrana koju proizvode posebno zdrava.

Ja sa Amiš devojakama

Morala sam još da ubacim još jednu već davnu fotografiju koja je napravljena na pijaci u Woodstock-u. Da, to je to čuveno mesto, sada već pokriveno kukuruzima, i pijacom. Eto, kuda su gazili Janis Joplin, Jimi Hendrix, Joe Cocker i kompanija, gazih i ja:)