Utisci iz Srbije

Posle manje od dve godine ponovo u Srbiji. Nisam baš bila oduševeljena idejom da putujem tamo u martu mesecu i da ostajem tako kratko, ali vreme nas je poslužilo i mogu da kažem da mi je bilo baš lepo. Za deset dana sam uspela da vidim toliko ljudi i uradim toliko stvari, i sama ne znam kako.

U početku je vreme bilo ružno, boja siva i oker su se smenjivale na pejzažu, vazduh pun izduvnih gasova, nesavršenstvo na svakom koraku, ali brzo sam se navikla i stopila sa opštom atmosferom, i pokušala da izvučem i ponesem sa sobom natrag u Ameriku ono najbolje što se u Srbiji može doživeti.

Videla sam novi most na Adi, i onaj preko Save u Obrenovcu (tu sam pre desetak godina prelazila biciklom preko neučvršćenih dasaka), bila na Adi noću, išla do Jakova, Obrenovca, Banovog Brda, Batajnice, Miljakovca, Zemuna, centra grada, Vračara, itd. Bila sam u pozorištu (Otac na službenom putu), na pijaci, obišla frizera i kozmetičara (neuporedivo jeftinije usluge nego u Americi), šetala po gradu, sretala se sa prijateljima i rođacima, čak sam uspela da se vidim i sa nekoliko domaćih blogerki u "Ruskom caru" (slika i tekst dole).

Nažalost slabo sam nešto išla po restoranima i kafićima, valjda zato što sam puno jela po kućama... a jela sam puno i to najviše torte i kolača, raznolikog testa, mesa, a i bilo je tu i dosta posne hrane. Toliko pekara u gradu je bio praznik za moja čula. Vidim da su i tu došle neke inovacije u vidu mafina, kapkejksa, suvih pita i nekih novih kolača. Najdekadentinija je bila kafa koju smo pili u jednom kafeu u Obrenovcu - kafa sa izmrvljenom plazmom.


Sve u svemu ja sam se lepo provela.  Doduše putovanje sa sitnom decom je bio pakao. Načela sam malo proleća u Srbiji, videla se sa dragim osobama, tata i mama pazili na decu sve vreme, ponela rakiju iz zavičaja... iskreno, meni je to sasvim dovoljno.

Čuvarkuća... kako slatko.

Slatka vuna, ušećerene jabuke i nešto što liči na sladoled na ulazu u Kalemegdan.

Kakav kombo!

Volim kad se pojave ovi žuti cvetovi jer to znači
da patuljci ispod zemlje vredno rade na dolasku proleća.

Lucijine kiflice sa džemom.

Sprema se nedeljni ručak.

Podvarak sa dimljenim šaranom

Posna pita sa višnjama.

Kupila sam par vezica pa ću uskoro da ih pravim.

Malo zimnice.

Zimnica na pijaci.

Malo atmosfere sa pijace.

Deda prodaje suve divlje kruške... nisu loše.

Šteta što ga nisam ponela kući.

Miris zumbula... miris proleća.

Bubina pogača.

Kakva radost za oči.

Spreman za sejanje.

Ju, kakvi su!

Are you Šampita or Krempita person?

Kako se testenina žuti od jaja!

Okupljanje blogerki kod "Ruskog cara"

Okupljene: Ana, Marija, Milica, Tanja, Jelena, Maja, Olivera i moja malenkost

Konačno se videle i upoznale. Bilo je baš lepo druženje... i korisno, jer se tu izgleda začela ideja o novom interesantnom  projektu, uskoro opširnije. Bilo je tu razmena iskustava kako o hrani tako i oko dizajna, fotografije, itd. Sigurna sam da će ovakvih okupljanja biti sve češće.

Devojke su ljupke, pametne i veoma vredne. I imaju puno toga da kažu i pokažu. Balkanska blogosfero, spremi se za puno iznenađenja.