субота, 24. јануар 2015.

Bezglutenski čokoladni mafini





Ako volite da eksperimentišete sa alternativnim i zdravijim sastojcima praveći klasične poslastice mislim da je ovo pravi izbor za vas. Ovi mafini su gluten free, dakle bez pšeničnog brašna, i umesto njega imaju brašno od leblebija. Jeste malo funky, ali posle prvog pojedenog mafina, lako ćete se navići na novi ukus.


Ono što je najvažnije ove mafine jedu moja deca, inače užasno probirljiva, tako da pored šećera, kojeg obožavaju kao i svi njihovi vršnjaci, unesu i korisne proteine i celulozu iz leblebija. Ovo je ustvari recikliran recept za Veoma čokoladne mafine, koji se pojavio na blogu negde na početku moje blogerske karijere.



Brašno od leblebija je inače dobro poznat sastojak u indijskoj, mediteranskoj i bliskoistočnoj kuhinji. Od njega se prave popularne palačinke koje se peku u rerni, i to će biti moj novi projekat uskoro.






Sastojci za 12 komada:

220g brašna od leblebija

50g kakaa

1 kašičica praška za pecivo

½ kašičice sode bikarbone

¼ kašičice soli

120g čokolade, polomljene na manje komadiće ili chocolate chips

2 jaja

200g šećera

1 šolja grčkog ili običnog jogurta

100ml ulja

1 kašika ekstrakta vanile




Priprema:


Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine i u udubljenja stavite korpice.

Prosejte kakao i promešajte ga sa brašnom u koje ste dodali so, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. U to ubacite komadiće čokolade i promešajte.

U drugoj većoj posudi umutite jaja i dodajte im šećer, zatim jogurt, ulje i na kraju ekstrakt od vanile. Sve dobro promešajte.

U tu smesu sipajte smesu sa brašnom i varjačom sve promešajte, ali ne previše, slobodno nek ostane po koja grudvica.

Sipajte smesu u korpice u plehu i stavite u rernu da se peče. Povisite temperaturu na 205C i pecite mafine 20 minuta. Mafini su pečeni ukoliko ubodete čačkalicu do kraja i ona izađe čista. Prebacite mafine na rešetku za hlađenje i kad se malo ohlade služite ih.


субота, 17. јануар 2015.

Ćufte u Marinara sosu



Pravljenje ćufti mi nikada nije išlo od ruke. Uvek su nekako jadno ispadale. Zato sam ih i retko pravila. To je zato što sam uvek koristila jedan te isti recept iz porodične sveske recepata. Sad vidite kako loši recepti mogu da utiču na samopouzdanje u kuhinji, mislila sam da je do mene problem. Onda sam pronašla jedan super recept i otada ga stalno koristim.


Zaista nije lako napraviti dobre ćufte. Moraju da budu lepog oblika, govorim o savršenim lopticama, ne o faširanim šniclama. Ne bi trebalo ni da su suve, već onako sočne. Takođe, preferiram da se peku u rerni, a ne da se prže. I volim da se kuvaju u dobrom Marinara sosu.


Evo par stvari koje bi trebalo da znate u vezi pravljenja ćufti:


Sastojci

Što se tiče vrsta mesa ja najviše volim da koristim govedinu. Po pravilu se koristi mešano, svinjsko i goveđe (juneće). Meni svinjsko meso već odavno nešto ne prija, jedino sa goveđim mlevenim mesom dobijam ćufte po mom ukusu. Samo da znate da ćufte možete praviti od mlevenog ćurećeg ili jagnjećeg mesa. Da znate da je važno i koliko masti ima u mesu, ona utiče na sočnost ćufti.

Ranije sam koristila zemičku hleba potpoljenu u mleko, čak i rendani krompir, ali sam onda počela da stavljam u ćufte rendani Parmezan i prezle, i otada su moje ćufte jako puno napredovale. Parmezan dosta utiče na ukus. Luk, jaja i peršun su takođe neizostavni sastojci kada se prave ćufte.


Kako da dobijete loptice savršenog oblika

Ima jedno pravilo, bar se kod mene više puta pokazalo kao tako, ako imate problema da napravite lepu loptu od smese za ćufte onda je sigurno da vam neće dobro ispasti na kraju, ili je smesa previše suva ili retka. Ako je retka ćufte će vam splasti u rerni, ako je suva onda će da vam se lako raspadnu. Ja uvek stavim tu smesu da se ohladi u frižideru, pre nego što počnem da pravim loptice.

Što se tiče veličine najbolje je da bude veličine ovećeg oraha, ili loptice za golf.


Pečene ili pržene

Pečene naravno. I nema nikakvog valjanja u brašno. Go healthy!



Domaći Marinara sos

Moj Marinara sos iliti sos od paradajza je baš jednostavan, i pravo da vam kažem nije mi bilo lako da se setim mera, jer ja to pravim odokativno, to je ono kao kad vas pitaju kako praviš supu. Gušći je od onog kojeg pravim samo za pastu, a i ima tajni sastojak, mislim na ove zimske dane, a to je zamrznuti bosiljak u maslinovom ulju.

Ukoliko se dobro sećam u onaj naš klasičan paradajz sos ide i brašno tako da je Marinara sos definitivno zdravija varijanta.


Inače, kad se potope u domaći Marinara sos verujte mi nema ništa ukusnije. To je eksplozija divno uklopljenih ukusa. Ma ja se svaki put toliko uflekam dok ih jedem, od mirisa i ukusa potpuno izgubim samokontrolu:) Da, Merlo po pravilu najbolje ide uz ćufte u paradajz sosu.






Sastojci za ćufte (oko 20-25 komada):

1350g mlevenog mesa (koristite mešano, svinjsko i govedinu, ili samo ovo poslednje)
2 kašike ulja
1 veliki crni luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
So i biber
1 šolja (90g) prezli
1 šolja (100g) izrendanog Parmezan sira
2 jajeta, umućena
3 kašike, iseckanog svežeg peršuna
1/2 šolje veoma hladne vode


Sastojci za Marinara sos:

2 kašike maslinovog ulja
1 crni luk, iseckan (ukoliko imate ljutiku, shellot, još bolje)
3 čena belog luka, sitno iseckanog
1 velika konzerva (800g) pirea od paradajza ili 1l kuvanog soka od paradajza (u tom slučaju nemojte da dodajete vodu)
1 šolja vode
So i biber
1-2 kocke zamrznutog bosiljka u maslinovom ulju ili 2 kašike iseckanog svežeg bosiljka




Priprema:

U zagrejanom ulju propržite iseckan luk, oko 5 minuta, zatim mu dodajte iseckan beli, i posle pola minuta dodajte mleveno meso. Varjačom mešajte meso i probajte da razbijate sve veće grudvice. Dodajte mesu so i biber prema ukusu. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni, sklonite ga sa vatre i ostavite da se prohladi.

Skuvanom mesu dodajte prezle, umućena jaja, Parmezan i iseckan peršun. Mešajte rukama, na kraju dodajte hladnu vodu, ali taman toliko da smesa ne bude ni previše gusta a ni retka. Zatim stavite smesu u frižider oko pola sata da se ohladi.

Za to vreme napravite Marinara sos. Na maslinovom ulju propržite crni luk oko, 5-6 minuta, zatim mu dodajte beli luk. Na kraju sipajte pire od paradajza, vodu, so i biber. Kad sos proključa, smanjite vatru i polupoklopljenog ga kuvajte, oko 45 minuta sve dok se ne zgusne. Povremeno ga mešajte, na kraju stavite bosiljak.

Na veliki pleh staviti papir za pečenje i zagrejte rernu na 200C (400F).

Izvadite smesu sa mesom iz frižidera i rukama pravite ćufte, veličine većeg oraha, i ređajte ih na pleh. Pecite ih oko 15 minuta, dok ne porumene. Kada su gotove stavite ih u marinara sos, nek se tu kuvaju par minuta, a zatim služite uz pastu.


Špagete skuvajte na ovaj način. Tajming kuvanja sve tri stvari mora da bude dobar kako bi sve bilo toplo i spremno da se odmah servira.


понедељак, 12. јануар 2015.

Sedmozrni hleb




Džulija Čajld je umela da kaže za ljude koji se opterećuju zdravom ishranom, Jako mi je žao ljudi koji su stalno na nekakvim dijetama jer ne mogu upšte da uživaju u dobroj i ukusnoj hrani. (I'm awfully sorry for people who are taken in by all of today's dietary mumbo jumbo. They are not getting any enjoyment out of their food.)


Umerenost. Mali obroci. Od svega po malo. To je tajna srećnog i zdravog života. Treba da uživate u dobroj hrani, ali nemojte preterivati u tome. (Moderation. Small helpings. Sample a little bit of everything. These are the secrets of happiness and good health. You need to enjoy the good things in life, but you need not overindulge.)


Možda Džulija Čajld preteruje, možda je njen stav u skladu sa vremenom u kojem je živela, ali ima i istine u njenom stavu. Uopšte ne mislim da zdrava hrana nužno znači i nešto neukusno, ali kad recimo na Pinterestu vidim neka zdrava jela, po sastojcima se vidi da je neki očaj, ali ZDRAV, pripadne mi muka. E pa meni samo to nije dovoljno. Eto ja volim i da uživam u onome što jedem, vrlo mi je važan UKUS, a volim i da lepo izgleda, da jelo ima lepu teksturu, da se ukusi lepo slažu, itd. Radije bih uzimala tablete nego jela nešto što je nesvarljivo.




Hleb o kome sada pišem objedinjuje te dve stvari, on je i zdrav i ukusan. Ja bih to nazvala pošten hleb. Dugo pravim te zdrave hlebove, ali nikad nisam nijedan jela sa toliko slasti kao beli hleb koji takođe pravim. Bile su to razne kombinacije, ja inače puno volim semenke, ali nikad to nije bilo baš da kažem Wow! Težak ukus, gnjecava tekstura, brzo gubi svežinu, posle dva dana tvrd kao kamen. Sve dok nisam napravila ovaj. Kao što vidite tekstura mu je super, nije onako slepljena kao što ume da bude, već rastresita, hleb takoreći diše. Ukus je vrlo bogat ali nije težak, tu su još i semenke koje baš daju punoću ukusu. Dve vekne hleba jeli sam skoro nedelju dana. Na kraju radio je tost, ali i to je ok. Ovaj na slici je star dva dana i dalje super izgleda. Čak je i moj muž bio veoma zadovoljan ukusom hleba, on inače zazire od zdrave hrane, može mu se pošto ne menja kilažu već poslednjih deset godina:)


Neko mi je rekao da pravi hleb koji se ne mesi sa integralnim brašnom, učinilo mi se kao dobra ideja, i čudila sam se kako mi to nije pre palo na pamet. Možda da pomešam sa brašnom drugih žitarica, dodam malo semenki, kao u onom super hlebu iz Whole Foodsa, pa da vidimo šta će da ispadne. Razmišljala sam da ipak uzmem recept za originalnu verziju Hleba koji se ne mesi, inače ga koristim za pravljenje pice, ona druga, brža varijanta, mi nekako ne uliva poverenje, ima tu puno žitarica koje imaju malo ili uopšte nemaju glutena, treba tu puno vremena za dizanje testa. Mislim da je to dugo narastanje ključ za dobar hleb. Znači ko je strpljiv taj jede dobar hleb.



Zašto sam ga nazvala sedmozrni hleb? Ne znam, dopalo mi se ime. Naziv nije baš najprecizniji, pored žitarica tu ima i semenki drugih vrsta. Možda zato što ovde postoji hleb koji se zove 7-grain bread, ali je puno drugačiji, nije tako cool kao ovaj. Dakle u ovom hlebu ćete naći pšenično brašno, belo i integralno, brašno od zobi i raži, semenke od lana, suncokreta, i cela zrna slačice i susama.



Nemojte se striktno držati gramaže sastojaka, važno je da ukupna težina brašna i zrna bude 1 kilogram. Stavila sam manje od 30% belog pšeničnog brašna, vi odlučite samo koliko će to biti. Kao što sam rekla veoma je važno da testo dugo nadolazi, na sobnoj tempraturi, ne višoj od 22C. Takođe je važan i način pečenja. Ukoliko imate kamen za pečenje onda ga pecite na njemu, mada moram da priznam da ja u poslednje vreme to radije radim u Dutch oven-u ili tučanom saču. On u rerni razvije veliku temperaturu i to pre svega utiče na lepšu koricu kod hleba. 

Ovakav hleb savršeno ide uz krem sir i dimljeni losos.





Sastojci:

1 kg suvih sastojaka, brašno i semenke + za rad sa testom
(125g semenki lana, 125g ovsenih pahuljica, 100g tamnog ražanog brašna, 300g belog pšeničnog brašna, 260g integralnog brašna,  50g semenki od suncokreta, 20g tamne i svetle slačice, 20g susama)

1/2 kašičice suvog instant kvasca ili 1 kašičica običnog suvog kvasca
3 kašičice soli

710ml vode

Malo ulja



Priprema:

Najpre u multipraktiku sameljite ovsene pahuljice zajedno sa lanenim semenkama. Ovsene pahujice će se brzo samleti, ali ne i lan, ostaće puno celih semenki, i to je sasvim ok. Izvadite smesu iz multipraktika stvite drugi navrtaj za mešanje testa.

Vratite u multipraktik zob i lan, dodaje pšenično i ražano brašno, kvasac i so. Promešajte par puta. Tome dodajte preostale semenke. Kroz gornji procep multipraktika sipajte vodu. Mašajte testo dok ne počne da se odlepljuje od zidova multipraktika.

Prebacite testo na radnu površinu, posutu brašnom, i oblikujte ga u loptu, nauljite i stavite u veću vanglu gde će da narasta. Pokrijte je plastičnom folijom. Vanglu stavite na neko mirno mesto, bez promaje, i čekajte oko 18 sati, a može i duže, da testo naraste.

Kad je testo naraslo stavite ga na radnu površinu, podelite na dva dela i oblikujte u dve vekne. Ja obično svaki deo razvučem u pravougaonik i onda presavijem kao pismo, pa onda oblikujem u veknu.

Vekne stavite na papir za pečenje, svaku ponaosob. Pokrijte vekne plastičnom folijom i ostavite oko 2 sata da narastu.

U međuvremenu zagrejte rernu na 260C (500F), zajedno sa tučanim sačom koji na sebi ima poklopac. Kad je hleb spreman da uđe u rernu oštrim nožem ga zasecite i sve zajedno sa papirom za pečenje stavite ga u zagrejani tučani sač. Poklopite ga i pecite na temperaturi 220C (425F) 30 minuta. Zatim sklonite poklopac i pecite još 15-20 minuta. Kad je hleb pečen izvadite ga iz sača, zajedno sa papirom. Ostaviti ga da se ohladi. Čuvajte ga umutanog u krpu.



понедељак, 05. јануар 2015.

Kukuruzne projice




Dani oko našeg Božića su mi uvek u znaku domaće kuhinje. Zapravo to već krene od Nove godine, baš svake godine pravimo rusku salatu. Iskreno, ja sam uvek u potrazi za nekim novim jelom, volim da istražujem i eksperimentišem u kuhinji, teško mi je da razumem ljude koji stalno jedu jednu te istu hranu celog života, to se odnosi i na ostale stvari, tako da domaća hrana odavno više nije jedina koje se pravi u mojoj kući. Mogla bih čak da kažem da je ne pravim često.


Ipak, u ovo doba godine baš mi se jedu neka naša tradicionalna jela, recimo prebranac, za koji mislim da je jedno izuzetno originalno i ukusno jelo, sarma, neki kolači i tako to. I dalje pravim neke domaće stvari veoma često kao što su uklupčana pita sa sirom ili spanaćem, koja je u nekom trenutku zamenila klasičnu gibanicu, i ove projice.


Pa i te projice su unapređene, sada ih samo sa kukuruznim brašnom pravim, znači bezglutenske su. Volim kad su onako rustične, a i uvek su sjajan izbor ne samo za doručak i užinu, nego za veća slavlja umesto hleba. Nekad stavim neke dodatke, recimo vlašac mi je omiljen. Ako pak volite mekanije onda dodajte još jogurta.


Ima nešto slično što Amerikanci prave a zovu ga Cornbread. Nisam neki jubitelj te stvari jer je onako slatkast a služi se uz slana jela.


Mene ove kukuruzne projice dosta podsećaju na Proju, hleb od kukuruznog brašna koji je moja baba nekada pravila, bio je baš dobar.




Sastojci za 12 komada:



240g kukuruznog brašna, krupnije mleveno

80g palente (možete da je zamenite sa kukuruznim brašnom), ona daje rustičnu teksturu

2 kašičice praška za pecivo

½ kašičice soli

2 jajeta

250ml jogurta, ukoliko volite mekše projice dodajte još 1/3 od date količine

110ml ulja

100g Feta sira (za emigraciju) ili običnog domaćeg zrelog sira, izdrobljenog




Priprema:

Zagrejte rernu na 190C (375F).



Nauljite udubljenja na plehu za mafine, mada možete da stavite i kapice.

Pomešajte kukuruzno brašno sa palentom i tome dodajte soli i prašak za pecivo. 

U drugoj posudi  umutite jaja, pa im dodajte jogurt i ulje. Na kraju umešajte smesu sa kukuruznim brašnom.

U tu smesu dodajte izdrobljen sir.

Ispunite udubljenja na plehu sa testom, oko 2/3, i stavite da se peče 20-25 minuta.

Kada su projice gotove izvadite ih iz rerne, i posle par minuta iz pleha, možda će vam za to biti potrebna plastična spatula, i stavite na rešetku da se malko prohlade. 

Služite ih tople, najbolje uz jogurt.

уторак, 30. децембар 2014.

Sveže ostrige sa Minjonet sosem, i koje recepte ste najviše voleli u 2014.





Ovako izgleda moje omiljeno predjelo za neki poseban događaj. Mada volim da ih jedem i u obične dane. Znam, nekima su žive ostrige grozne, ali ne znaju šta propuštaju. Tu bih ubacila i neko penušavo vino. I da znate Minjonet sos je neprevaziđen kad su u pitanju sveže ostrige.


Posle recepta slede stvari na blogu koje ste najviše voleli u 2014. godini.



12 ostriga, bilo koja vrsta koja vam je dostupna, moraju du budu baš sveže, pravite ih istog dana kada ste ih kupili.
Veća količina krupne soli ili leda, na tome ćete služiti školjke

Sastojci za Minjonet (Mignontette) sos:
2 kašike sitno iseckane ljutike (šelot luka)
6 kašika belog vinskog sirćeta
¼ kašičice krupno samlevenog crnog bibera



Priprema: 

Minjonet sos napravite tako što ćete pomešati sve sastojke.


Čišćenje ostriga

Ostrige dobro operite hladom vodom i sastružite sa njih nepotrebne stvari, prljavštinu, morsku vegetaciju i slično.

Preporučujem damama da posao oko otvaranja školjki prepuste muškarcima. Za otvaranje vam trebaju rukavice, krpa ili peškir, možete lako da se povredite, i omanji nož. Držite ostrigu zaobljenom stranom okrenutom nadole i, ako ste desnoruk, „šarkom“ okrenutom prema sebi. Ako ste levoruk, „šarka“ treba da bude okrenuta suprotno od vas. Ostrigu možete držati na dlanu, najbolje u krpi ili rukavicama, ili na tvrdoj podlozi, na primer na dasci za sečenje. Sada potražite mali procep između gornje i donje polovine školje, u gornjem desnom uglu za desnoruke (u donjem levom uglu za levom uglu za levoruke. To je, otprilike, lokacija mišića koji u unutrašnjosti školje drži dve polovine zajedno. Ubodite nož u ovaj procep, paralelno sa školjkom, i mrdajući nož levo-desno i gore-dole postepeno ga ubadajte sve dublje u školjku, sve dok mišić ne popusti i u stanju ste da razdvojite dve polovine. 


Odbacite gornji deo školjke, i gledajte da ne prospete tečnost iz školjke. Donju polovinu školjke sve sa mesom postavite na led ili so, tako da se ne prevrne. Led ste već stavili na tanjir u kome ćete da služite školjke.  Minjonet sos stavite preko školjki.

Napomena:  sveže ostrige možete služiti i uz limunov sok i sos od rena. Kad bolje razmislim ostrige bi super išle i uz Remulad sos.
 








Top 10  u 2014.













































Srećna Nova godina i neka vam bude baš, baš, dobra!

Ivana

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...