среда, 26. август 2015.

Zeleni čili, Meksički paprikaš sa svinjetinom (Chili Verde)




Kad je u pitanju čili ubeđena sam da ne postoji muškarac koji ga ne voli. Da vidite kako im se momentalno popravi raspoloženje kad ga ugledaju na trpezi. Ne znam u čemu je fora, možda je samo do puno mesa, svejedno muškarci ga obožavaju, zato im se često čili pravi za rođendan.


Ima ih raznih, u našoj kući se vrlo često pravi onaj sa mlevenim goveđim mesom, crvenim pasuljem i paradajzom, svi ga volimo, a najviše moj muž. Vrlo je hranljivo jelo, može da traje nekoliko dana, zapravo sve je bolji kako vreme odmiče, može da se zamrzne, super su i prilozi koji idu uz njega, i jede se sa tortiljama. 


Čili verde je meksički specijalitet sa svinjskim mesom i zelenim sastojcima zbog čega je i dobio ime. Možete da stavite druge zelene ljute paprike umesto halapinjo. Za tomatiljo ne znam šta bi bila dobra zamena, ono jeste da podseća dosta na zeleni paradajz, ali ne znam da li bi to bila adekvatna zamena. 


Jelo ima divan ukus zbog zelenih sastojaka, nekako daju dobar balans mesu u njemu. Sigurno je jedno od jela u mom kulinarskom repertoru koje je najbliže autentičnoj meksičkoj kuhinji. Odlična ideja za rođendane ili neka manja okupljanja prijatelja.






Sastojci:

1 kg svinjskog mesa (pečenica ili bilo koji deo koji nije puno masan), isečenog na kocke, veličine 2-3cm, odbacite masne delove 
So i biber
2-3 kašike ulja
2-3 kašike brašna

1 kašika ulja
750g tomatilja (popularno meksičko povrće koje izgledom i ukusom dosta podseća na zeleni paradajz, više o njemu pogledajte ovde)
3-4 halapinjo paprika (male paprike, obično ne previše ljute, vidi na slici) 
1 veliki crni luk, sitno iseckan
2 ½ kašičice istucanog kumina
1 kašika istucanog korijandera
2 kašičice sušenog origana
3 lovorova lista
3 velika čena belog luka, sitno iseckana
2 velike zelene babure paprike, iseckane
750ml supe ili vode
So i biber

Za služenje:
Lišće korijandera (cilantro)
Mladi luk
Pavlaka
Limeta
Tortilje


Priprema:

U rerni ispecite halapinjo papričice i tomatiljo. Kad  im koža potamni i kad odmeknu izvadite ih iz rerne. Oljuštite ih i iseckajte, paprikama otklonite semenke.

Komade mesa prosušite tapakanjem papirnatim ubrusom. Meso posolite, pobiberite, nauljite i pospite brašnom.  Zagrejte ulje u tučanom tiganju, i u njemu propržite meso iz tri puta. Kad meso pobraoni prebacite ga u veću šerpu u kojoj ćete kuvati čili.

U istom tučanom tiganju nastavite da dinstate luk, predhodno dodajte 1 kašiku ulja. Luku dodajte kumin, korijander, origano, lovorov list, biber. Kad luk omekša dodajte mu beli luk. Posle 1 minuta dodajte seckanu papriku. Dinstajte sve još oko 5 minuta. Na kraju dodajte supu. Dobro sve promešajte i sipajte u šerpu gde ste stavili meso, i to sve nastavite da kuvate.  Dodajte i iseckan tomatiljo i halapinjo paprike. Ukoliko ne volite ljuto paprike ostavite sa strane i služite je kao prilog onima koji vole ljuto.

Kad čili počne da ključa, smanjite vatru i neka se tako krčka još 2 sata uz povremeno mešanje. 
Dodajte soli i bibera ukoliko je neophodno.


Čili služite uz iseckano lišće korijandera i mladog luka, pavlaku, sok od limete i zagrejane tortilje.



уторак, 18. август 2015.

Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom, i šta se jelo u Firenci





Moj skorašnji put u Italiju je samo potvrdio moju ambivaletnost prema globalizmu. Sa jedne strane srećna sam što mi je sve dostupno, počevši od namernica pa sve do recepata, u mojoj kući italijanska hrana je vrlo često na trpezi, a sa druge strane imam osećaj da nisam ni morala da izlazim iz Baltimora da bi uživala u dobroj italijanskoj hrani. Ima ovde dosta italijanskih restorana sa mediokritetskom hranom, a opet ima i neki biser kao što je radnja DiPasquale's, stara 100 godina, koja izgleda veoma autentično, i u kojoj se pravi odlična pica i hleb, panini, punjene artičoke, i svašta još. Hoću da kažem, danas nema puno novih stvari koje čekaju da budu otkrivene.





Otišla sam na put potpuno nepripremljena, sve sam prepustila mužu, koji se i ovoga puta pokazao kao organizacijski čarobnjak, želela sam da doživim poneko iznenađenje, a i iskreno, do poslednjeg dana nisam bila sigurna da li ćemo putovanje otkazati, sama pomosao na putovanje bez dece mi je bila neverovatno stresna. Btw, deca su preživela.


Posle, kada sam se vratila sa putovanja, bacila sam se na proučavanje regionalnih kuhinja Italije, utvrđivala sam gradivo, ali sam otkrivala i neke nove detalje. I u kuhinji je započela moja ponovna romansa sa italijanskom hranom, čorba sa prve slike je rezultat te moje nove strasti. Ustvari, kad bolje razmislim, kad sam bila u Italija ta čorba mi se sve vreme jela, ali nigde je nisam našla, samo neke veoma guste su služili na moje veliko razočarenje.




U Firenci smo najduže boravili na dosta kratkom putovanju. Odlazili smo u razne kafee i restorane, više su to bila usputna mesta dok smo obilazili brojne znamenitosti, ali odlazak u zatvorenu pijacu, Mercato Centrale, je bio potpuno planski, i posetili smo je dva puta, veoma nam se dopala.




Na donjem nivou zgrade se nalaze štandovi sa hranom, gore su restorani sa raznovrsnom ponudom. Na gornjem nivou zdanje izgleda veoma impresivno što možete da vidite na slikama. Pokušaću da vam približim firentisku kuhinju kroz šetnju kroz ovo čarobno mesto.







Vino i maslinovo ulje, to su i dalje najprepoznatljivije stvari u ovdašnjoj kuhinji. Smatra se da je maslinovo ulje iz Toskane najkvalitetnije, o vinu Kjanti i dezertima će biti više reči u novom postu.




Znala sam da se u Toskani jede neslan hleb, ali nisam znala kako je čudan ukus takvog hleba. Kažu da on duže traje, ali džabe, teško se navići na takav hleb, da vidite moju radost kad sam u Rimu konačno probala normalan hleb.


Pekorino, tvrdi sir od ovčijeg mleka, sličan parmezanu, se upravo ovde pravi. 




Ima divne paste da se kupi, raznih boja i oblika, kao i sušenih pečuraka, vrganja, veoma popularnih u ovom delu Italije.




Mašina koja pravi raviole, ne znam šta se radi sa preostalim testom.




Ne možete da zamislite moju radost među salamama i pršutama, u Americi ta hrana je uništena raznim regulativama. Uživala sam jedući ih u sendvičima i antipasto mezetlucima. Posebno sam bila oduševljena braseolom, to je ono što mi zovemo suvo meso, od govedine.




Zečetina je veoma popularna u toskanskoj kuhinji. Imala sam ideju da je pravim, proučavala sam razne recepte, a onda sam ukapirala da ne mogu da imam u rukama odranog zeca, ma koliko pokušavala da budem fearless u kuhinji.




Ovako izložene životinje je nemoguće naći u Americi, ovde se svi nešto zgražavaju na ovakve scene, a jedu piletinu i ostalo mesište. Mene su dosta podsetile na mrtve prirode holandskih majstora.




Zukini tikvice sa cvetovima me uvek ostave bez daha.




U Firenci se oseća nedostatak obale, iako ribe ima, ovde su domaća svinja kao i ona divlja glavni izvori mesa, mada se jede i goveče, kao i ostala divljač. Meni se jela sa mesom divlje svinje nisu nešto dopala.




Na slici možete da vidite najčuvenije meso iz Firence, firentinski stejk, Bistecca alla Fiorentina, skroz desno. Dobija se od krupnog govečeta Chianina, obično je prevelik za jednu osobu, pa se deli. 





Najbizarnije jelo koje smo jeli bilo je škembe, goveđi želudac, u paradajz sosu. Probali smo komad, i momentalno odustali od ovog jela.







Možda najbolje jelo u Firenci, kaneloni punjeni rikotom i spanaćem. Spanać je još jedna tipična namernica u firentiskoj kuhinji. Sličnu kombinaciju rikote i spanaća možete da nađete i ovom receptu na mom blogu, ali u pitanju su njoki.




Pappa al pomodoro, imam ovu čorbu čak u dve verzije na blogu,  i moram da kažem da se obe bolje od one što sam jela u Firenci. Toliko ima hleba i tako je gusta da smo uz nju dobili viljuške umesto kašika. Postoji još jedna popularna gusta čorba sa hlebom, Ribollita, nju sam jela u Sijeni, i upravo se spremam da je napravim.


Još par fotografija izvan pijace.




Ovako izgleda doručak. Pecivo koje podseća na kroasan, zovu ga Cornetto i kafa, espreso ili kapućino. Moram da kažem da je kafa u Italija izuzetna, gde god da smo je pili bila je vrhunska.




Pored kafe, sladoled je takođe izuzetan. Ovde se prodaje đelato, Gelato, sladoled sa manje mlečne masti i gušći od običnog. Ovaj na slici je pojedan uz zalazak sunca na reci Arno.




Kao što sam već pomenula ovdašnje stanovništvo voli iznutrice, tako je i pašteta jedno od čestih antipasto jela.



Ovu picu smo naručili u nekom popularnom mestu, odneli smo je na trg i tamo jeli. I bilo nam baš lepo kao i golubovima oko nas. Neskromno moram da kažem da moja pica uopšte ne zaostaje za italijanskim.




Popularna pasta u Firenci, Pici. Podseća dosta na špagete samo što je deblja, bukvalno se rukama oblikuje. 




Predjelo sa plavim patlidžanom, mocarelom, paradajzom i bosiljkom. Već sam ga ranije pravila, recept možete da pronađete ovde.


Ovo je bio samo deo gastronomskog putopisa iz Toskane, nastavak sledi...



Kremasta paradajz čorba sa bosiljkom




Ako postoji idealno jelo za ovo doba godine onda je to ova čorba. Ranije smo je kupovali spremljenu, a onda sam jednog dana rešila da je sama napravim. Ima raznih recepata za ovu čorbu, neko koristi sok od paradajza, neko celi oguljeni paradajz, verovatno može i onaj domaći sok, ali meni je najlakše da koristim onaj celi, u soku, iz konzerve. Kožica na paradajzu nije ok, semenke su prihvatljive. Umesto slatke pavlake možete da koristite mešavinu sa mlekom. U onu kupovnu čorbu stvaljali su i brašno da bude gušća, ali za tim stvarno nema potrebe.


Sastojci:

1 kašika maslinovog ulja
30g putera
1 srednji luk, sitno iseckan
4 manje konzerve celog paradjza (1.2kg)
So i biber
1/2-1l pileće ili supe od povrća, zavisi koliko gustu čorbu volite
200ml slatke pavlake
20 listova svežeg bosiljka

Za služenje: parmezan i sveži bosiljak


Priprema:

Zagrejte maslinovo ulje i puter u loncu. Dodajte iseckan luk i dinstajte ga nekoliko minuta na srednje jakoj vatri. Sipajte paradajz iz konzerve, nema potrebe da ga gnječite, kasnije ćete čorbu blendati, i supu. Dodajte so i biber prema ukusu. Poklopite čorbu i kuvajte je dok ne počne da vri, a onda još 30 minuta na tihoj vatri.

Sklonite čorbu sa vatre, dodajte joj slatku pavlaku i sveži bosiljak i onda sve to izblendajte štapnim blenderom dok ne dobijte ujednačenu smesu.

Služite čorbu dok je veoma topla uz parmezan i svež bosiljak.

петак, 17. јул 2015.

Pileća supa sa soba testeninom na domaći način




Najpre smo koristili soba testeninu onda kada bi ostali bez onih klasičnih rezanaca za supu, deci se baš dopala, onda je ta supa evoluirala u neki hibrid, nešto između domaće i dalekoistočne supe. 

Naravno, vi možete da odaberete bilo koje povrće, klice, alge, dodate sveži đumbir ili limetin sok, ili neki od japanskih preliva, ovo je moj izbor, jednostavan i  veoma ukusan. I da znate,  zdraviji obrok od ove supe skoro da ne postoji.




Soba testenina


Soba je japanska testenina  koja se pravi od heljdinog brašna. Ima tamniju boju i vrlo je elastična kada se skuva. Od skuvane sobe se prave razna jela ali u mojoj kuhinji se najviše koristi umesto domaćih rezanaca za supu.









Sastojci za 4 osobe:

120g soba testenine (obično su u pakovanju grupisane u manje vezice, potrebna vam je 1 vezica)
2 kašike soli
11/2 l vrele domaće pileće supe
Skuvano pileće meso iz supe
Par komada skuvane šargarepe iz supe
2 šake brokolija, iseckanih na manje cvetiće
4-6 komada svežih šitaki pečuraka, bez stabala, iseckanih na tanje listiće (to je jako bitan sastojak, jer su veoma aromatične i daju supi poseban ukus)
1 mladi luk, iseckan dijagonalno
2 kašike iseckanog peršuna
So i biber



Priperema:

Skuvajte pileću supu.

Pripremite sastojke, iseckajte brokoli, mladi luk, pršun i pečurke, izvadite iz supe skuvane  šargarepe i pileće meso, koje možete rukama da razdvojite.

Skuvajte soba testeninu. U lonac sa ključalom vodom, u koji ste stavili 2 kašike soli, stavite testeninu da se kuva, oko 6 minuta. Ocedite je u đevđiru i položite u 4 činije u kojima ćete da služite supu. Preko njih stavite pileće meso, šargarepe, brokoli i pečurke. Preko toga prelijte vrelu supu, trebalo bi da prekrijete sadržaj činije. Dodajte iseckani mladi luk i peršun, so i krpuno samleven biber.

Konzumirajte iseckane sastojke i testeninu štapićima, ukoliko ih imate, a tečnost slobodno pijte iz činije.





петак, 10. јул 2015.

Lignje sa začinskim biljem



Ne volim lignje u sušiju, živa lignja nije baš neki gurmanski doživljaj, ali zato na žaru ih obožavam. Dakle, moraju da budu dobro termički obrađene, kratko ali na vrlo jakoj vatri, što već predstavlja veliki izazov ako nemate roštilj ili fritezu. Zato morate da pravite kompromis, a to znači da će vam lignje ipak biti više kuvane nego pržene. 


Probala sam razne stvari, da ih baš dobro isušim papirnatim ubrusom, jer su uvek pune vode, da ih pržim u manjim količina, ali one uvek ispuste neku funky tečnost tokom prženja.  I onda sam rešila da ipak promenim fokus sa lignji na druge sastojke, i to začinsko bilje koga ovih dana imam u izobilju. Maslinovo ulje, beli luk i vino se podrazumevaju. I dobila sam jelo neverovatnog ukusa i mirisa. Znate ono kad uživate u nekom jelu ne samo dok ga jedete već satima posle toga, neko zadovoljstvo i radost vas obuzimaju dok pokušavate da se prisetite tog skoro magičnog iskustva.





I korica limuna, nju sam zaboravila, ona je u ovom jelu imala veoma važnu ulogu. Nećete verovati koliko to pravi razliku, definitivno nije isto kao kad stavite sok od limuna. Praveći limunade ovog leta sačuvala sam puno limunove i limetine kore u zamrzivaču. Sad to često koristim u raznim stvarima, i moram da vam kažem to mi je ovog leta veliko kulinarsko otkriće. Ono što je važno da znate kod upotrebe ove kore je da ona sadrži dosta pesticida u sebi, i da je zbog toga najbolje da koristite organski limun, ili bar da ga potopite u vodu na više sati.






Sastojci:

1kg svežih lignji, trup seckan na kolutove, plus pipci
Krupna so i biber

3 kašike maslinovog ulja
4 čena belog luka, isečenog na tanke listiće
2 ljutike (shallot), iseckane 
1 -2 kašike, sitno iseckne korice limuna
1 grančica svežeg ruzmarina, sitno iseckana
1 kašika svežeg origana, iseckanog 
5 grančica timijana, sitno iseckanog
2 kašike vlašca, iseckanog na sitne krugove
1/2 šake peršuna, iseckanog
1/2 šolje suvog belog vina
So i biber




Priprema:

Isečene lignje dobro osušite papirnatim ubrusom. Utrljajte u njih so i mleveni biber.

U većem tiganju zagrejte maslinovo ulje na jakoj vatri, pržite lignje u 4 ture, ako ih stavite sve odjednom dobićete kuvane lignje, jer one puštaju dosta tečnosti. Lignje se prže dosta brzo, 1-2 minuta, kada meso postane "nategnuto". Kad su lignje gotove prebacite ih u drugu posudu a u tiganj stavite novu turu. Budite pažljivi jer ume ulje dosta da pršti dok se lignje prže, najbolje da stavite onaj specijalan rupičasti poklopac na tiganj (splatter screen). Pošto ste lignje ispržili, smanjite temperaturu na srednje jaku i propržite ljutiku i beli luk, oko 1 minut, dodajte iseckan ruzmarin, timijan i origano, limunovu koru, i na kraju sipajte belo vino. Kuvajte oko 2-3 minuta uz mešanje, dodajte soli i mlevenog bibera, ako je potrebno. Stavite u tiganj lignje da se zagreju, isključite ringlu, i na kraju dodajte iseckan peršun i vlašac.

Služite lignje odmah uz predhodno pripremljen bulgar, ili kus kus, ili palentu, ili kuvani krompir i blitvu.











четвртак, 02. јул 2015.

Makaroni sa votkom (Penne alla Vodka)






Znam, zvuči neobično, ali ovo jelo se često služi i rado jede po ovdašnjim italijanskim restoranima. Vrlo je ukusno i jednostavno za pravljenje. Ono se po pravilu pravi od penne makarona i paradajz sosa u koji ide votka i slatka pavlaka. Smatra se da votka dobro sjedinjuje slatku pavlaku i paradajz, iskreno slabo se razumem u hemiju pa ne znam da li je to glavni razlog njene upotrebe. Moguće da postoje i neki drugi motivi:)







Sastojci za 6 osoba:

1/2kg penne makarona

½ šake soli



100g pančete, iseckane

1 kašika maslinovog ulja

3 čena belog luka, sitno iseckana

800g celih komada paradajza u konzervi ili 10 manjih komada paradajza (ako su iz konzerve rukama ih izgnječite, ako su sveži iseckajte ih, najbolje bez kožice)

So i biber

80ml votke

150ml slatke pavlake

¼ kašičice izrendanog oraščića

Puna šaka sveže izrendanog parmezana





Priprema: 


Zagrejte pun lonac vode, u koji ste stavili pola šake soli, do ključanja.

Za to vreme napravite sos. U većoj šerpi, na srednje jakoj vatri, propržite iseckanu pančeru zajedno sa maslinovim uljem dok ne postane hrskava. Dodajte iseckani beli luk i pržite ga oko pola minuta. Zatim dodajte izgnječen paradajz, so i mlevni biber, malo smanjite vatru, i kuvajte sve oko 15 minuta uz povremeno mešanje.


U međuvremenu sipajte pastu u ključalu vodu i kuvajte je prema upustvu na pakovanju, obično oko 12 minuta.  Ostavite pola šolje vode u kojoj se kuvala pasta sa strane.

U sos umešajte votku i slatku pavlaku, i kuvajte uz mešanje oko 2 minuta. Na kraju dodajte izrendan oraščić. 


Oceđene makarone stavite u šerpu u kojoj se kuvao sos, isključite vatru, sve dobro promešajte i na kraju dodajte izrendan parmezan. Proverite da li je jelo dovoljno slano, i ukoliko vam se čini da je previše gusto dodajte vodu koju ste sačuvali.  Služite odmah, najbolje uz zelenu salatu.





уторак, 23. јун 2015.

Can you speak srpski?






Uskoro putujemo za Srbiju, cela porodica, nismo tamo bili odavno. Veoma se radujem, ali ima nešto što mi stvara malu nelagodu, nešto kao krivica, mada ne bi trebalo da se tako osećam. Ali znam, kad budem videla razočaranje na licima ljudi u Srbiji pošto čuju srpski moje dece, neće mi biti svejedno. Sigurna sam da slično osećanje delim sa mnogim ljudima iz naše emigracije, retko se piše o tome, u stvari radije se ćuti, to je kao neki tabu, ali treba glasno reći, jeste problem je, i nije da se ne trudimo, ali nekad je život jači od nas.



A veoma je tešto ubediti ljude u Srbiji da je učenje srpskog jezika za decu emigranata, pogotovo onu koja su rođena i žive „preko bare“, veliki izazov. I meni je to bilo čudno pre nego što sam se odselila iz Srbije, razmišljala sam, kako je moguće da deca naših ljudi loše ili uopšte ne pričaju naš jezik, ali kasnije sam shvatila da je to ovde veoma česta pojava, više pravilo nego izuzetak. 

Bez obzira na veliki trud da svojoj deci prenesemo znanje i ljubav prema našem jeziku, za moju decu, i uopšte decu naših iseljenika, srpski je neka vrsta egzotičnog jezika, koji koriste mama i tata, i par njihovih prijatelja, kao i family from Serbia. On im ne pomaže da se snađu u svakodnevnom životu, i bez srpskog jezika sasvim normalno funkcionišu. 





Ako u blizini ne postoji velika zajednica naših iseljenika sa decom, kao ni škole koje samo veće emigrantske zajednice mogu sebi da priušte (recimo Rusi, Kinezi ili Grci), vrlo je mala šansa da se jezik održi. Od naših srpskih prijatelja ovde, samo jedno dete dobro priča srpski i to zato što su ga sve vreme čuvale bake i deke iz Srbije, i zato što još nije krenulo u školu gde će biti izloženo isključivo engleskom jeziku.


Mnogo smo vremena i truda potrošili učeći našu decu srpski, sa prilično jadnim rezultatom. Kod kuće suprug i ja isključivo pričamo na srpkom, i deca, istina, sve razumeju, ali kad treba da pričaju, tu nastaju muke. Nije mi važan akcenat, trudim se da budem realna, ali mešanje rodova, gađanje padežima, uopšte problemi da se izgovore neki reči, to me izluđuje. Neverovatno je i to da naš sin, koji je nedavno napunio šest godina, ume sasvim pristojno da čita ćirilicu kao i da na njoj piše, ali eto pričanje mu loše ide. Iskreno, kad deca savladaju čitanje i pisanje na engleskom, saladavanje ćirilice nije baš veliki izazov, čak je i moj sin primetio kako je mnogo lakše. Kad dođemo u Srbiju, rekla sam sebi, kupujem sliku Vuka Karadžića i kačim je u sobu moje dece, to je moj mali čin zahvalnosti tom čoveku zbog koga imamo tako jednostavno pismo, a ne kаo ovde što se deca zlopate, godinama uče da čitaju i pravilno speluju reči. Mada, srpski i nije baš lak jezik za učenje, neki bi rekli da je idealan za lomljenje jezika, kad se naređaju suglasnici stvarno nije lako da se izgovore reči, a tek koliko su duge...


Muž i ja smo dugo lupali glavu i pravili strategiju kako da naučimo decu srpski. Između ostalog smo počeli da im puštamo crtaće na srpskom. Problem je bio u tome što je produkcija uglavnom bila zastarela a prevodi i sinhronizacija na srpski loši, jedino im se Baltazar dopao. Probali smo sa čitanjem knjiga na srpskom, ni to nije išlo. Retko koja knjiga im se dopala, stare bajke više nisu relevantne, Čika Jovine pesmice su čak i meni kao detetu bile malo anahrone, mnogo nekih slikovnica i knjiga loše napisano ili prevedeno, i valjda je neka moda da ceo tekst bude napisan velikim štampanim slovima. Nekako pored ovdašnjih knjiga na engleskom, koje su sjajno ilustrovane i sa veoma interesantnim pričama, naše ne mogu da dođu do srca naše dece. Vide deca i sama, imaju i ona neki ukus. Ni duži boravci babe i dede ovde kod nas nisu popravili situaciju. Komunikacija preko skajpa takođe je imala limitirani uspeh, jer ko ima iskustvo sa tim zna koliko je teško decu naterati da sede mirno pred kompjuterom i pričaju sa odraslima. Teme preko skajpa su vrlo ograničene, uglavnom se svode na priču o vremenu i sportskim dešavanjima, bar u mojoj porodici. Ipak, za nas je skajp zlata vredan, da vidite kad sin izgovori, Deda, Đoković pobedia!, svima se momentalno popravi raspoloženje. Mislim se u sebi, hajde da probam neki alternativni način. Jedno vreme sam im punila glavu pričama kako samo posebni ljudi mogu da pričaju srpski, kako kad pričaš srpski mozak ti brže radi, onda su počela da idu okolo i da to isto ponavljaju komšijama i prijateljima, You know, Loren, my family is very special. You know why, because we speak Serbian. Rešili smo da ipak odustanemo od tog pristupa. Zatim smo počeli da pozivamo prijatelje Srbe u goste, mislili smo eto tako će videti da i drugi ljudi koriste taj jezik, Sada samo na srpkom pričamo, davala sam im instrukcije. Jednom se sin tako zatvorio u kupatilo i ne izlazi, uđem, pitam ga šta se dešava, kaže, Mama, but my brain can’t talk Serbian. Ok, možda sam ipak malo preterala.





Deca, pritisnuta sa jedne strane srpskim a sa druge engleskim, počiju da razvijaju neki njihov englesko-srpski jezik, neki ludi miks dva jezika. Pored toga što u rečenici mešaju srpske i engleske reči, primenjuju gramatiku engleskog na srpske reči i obrnuto. Tako lak za nokte postaje laktes for noktes, mačke mačkas, nogice legice, phone is punning (telefon se puni), baba i deda su babi i dedi, itd.


Nije kraj sveta ni ako deca ne pričaju srpski, ali ipak stalo mi je da ih tome naučim. Želim da moja deca mogu lepo da komuniciraju sa porodicom, rođacima i prijateljima iz Srbije, i da preko jezika upoznaju i srpsku kulturu. Upoznavanje kulture koja je toliko drugačija od ove u kojoj odrastaju će ih obogatiti i pružiti drugačiju perspektivu na život i svet. Ne treba zanemariti ni blagotvorni uticaj koji učenje jezika, samo po sebi, ima na ljudski mozak.


I na kraju, neću da mi kukaju kad budu odrasli ljudi zašto ih nisam učila. Poznajem ovde par starijih ljudi našeg porekla, druga generacija, njihovi roditelji su došli pre gotovo sto godina iz naših krajeva. I dalje su ponosni na svoje poreklo, idu u spsku crkvu, ali ne znaju srpski, ponekad nešto probaju da izuste, ali ja to jedva da razumem. Žao im je što ne znaju naš jezik, ali objašnjavaju kako je njihovim roditeljima bilo najvažnije da im deca perfektno pričaju engleski, bez akcenta, da bi se što bolje integrisala u društvo. Danas ipak nije tako, i poznavanje više od jednog jezika može samo da bude prednost i privilegija.





Ne, neću se smiriti dok ga ne progovore dobro. Deca ko deca, uvek idu linijom manjeg otpora, ali ja znam za staru poslovicu koja kaže Bez muke nema nauke.


Dakle, pre nego što počnete da kritikujete sunarodnike u inostranstvu, zapitajte se da li ste vi uspeli vašu decu da naučite da odlično vladaju nekom veštinom. To je upravo ono što mi pokušavamo. Nije da nam nije stalo do toga da naša deca dobro pričaju naš jezik, nego nije uopšte lako, iako dosta radimo na tome.


Ništa, ostaje mi da sačekam da još malo porastu pa da ih pošaljem da ceo raspust provedu u Srbiji na summer camp“-u. Bez mame i tate da se nađu pri ruci kao prevodioci, možda će konačno da progovore srpski.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...