четвртак, 26. фебруар 2015.

Palačinke sa brašnom od leblebija (Socca) i lagana salata od tunjevine



Ukoliko volite da eksperimentišete sa zdravim sastojcima ovo je prava stvar za vas. Skoro sam objavila na blogu recept za Čokoladne mafine sa brašnom od leblebija, ovog puta sam se odlučila za slanu varijantu - palačinke. Originalni recept možete da vidite ovde.


Iako sam dugo mislila da je ovo brašno svojstveno bliskoistočnoj kuhinji, valjda zato što sam ga otuda nabavljala, brašno od leblebija se koristi i u Španiji, Francuskoj i Italiji, u mediteranskom delu. Obično se od njega prave palačinke ili tanki hleb, prodaje se kao ulična hrana, a ja sam ovaj put izabrala francusku varijantu, Socca.


Kad pravite testo stavite brašno i vodu u razmeri 1:1. Testo mora da odstoji 2 sata. Ove palačinke mogu da se peku u rerni ali i kao klasične palačinke, na tiganju na šporetu.


Što se tiče kremaste salate od tunjevine samo da kažem da je grčki jogurt dosta dobra zamena za kiselu pavlaku i majonez, uobičajne sastojke kremastih salata. To je i mnogo zdravija varijanta. Još da dodam su kremaste salate moja specijalnost, i to samo zbog toga što u njih stavljam puno začinskog bilja, ova salata je ipak zimska varijanta, ali da znate da uvek možete da dodate masline ili kapar umesto začinskog bilja. Zelena salata je iz mog plastenika, to kao ponosna vrtlarka ne mogu da izostavim.





Sastojci za palačinke od leblebija:

1 šolja (125g) brašna od leblebija
1 šolja (235ml) vode
2 kašike maslinovog ulja + za posipanje
1/2 kašičice soli
1 kašika iseckanog ruzmarina
1/4 kašičice samlevenog kumina
1/4 kašičice samlevenog crnog bibera



Sastojci za salatu od tunjevine:

1 veća konzerva (340g) tunjevine
1 mladi luk, iseckan
1 stablo celera, iseckan
Pola šake maslina, icekanih
1 kašika limunovog soka
So i crni biber prema ukusu
1 šolja grčkog jogurta
1 kašika maslinovog ulja, ukoliko je tunjevina u vodi a ne u ulju


Priprema:

Pomešajte vodu, brašno od leblebija, 2 kašike maslinovog ulja, so i začine. Tu smesu ostavite na sobnoj temperaturi oko 2 sata.

Rernu podesite na opciju gril/broil, stavite okrugao pleh prečnika oko 25cm, koji ste predhodno nauljili, sačekajte oko 10 minuta da se rerna zagreje. Zatim izvadite zagrejan pleh i u njega sipajte kutlačom polovinu testa. Pecite palačinku oko 5-7 minuta dok se ne stegne i porumeni. Možete da koristite i manji pleh, u tom slučaju pecite palačinku duže. Zatim isto ponovite sa sledećom palačinkom.

Isti rezultat možete da dobijete ukoliko pečete palačinke na šporetu.

Pošto ste izvadili palačinku iz tiganja pospite je sa malo maslinovog ulja.


Sve sastojke za salatu promešajte, rasporedite je po palačinci i dodajte malo zelene salate. Možete i palačinku da isečete na trouglove i da njih stavite salatu.

Palačinku i salatu jedite rukama, što da ne?


четвртак, 19. фебруар 2015.

Zdravi keksi od bademovog putera


To što su tako jednostavni za pravljenje, i zdravi, ne znači da su neukusni. Sasvim suprotno, čeka vas veoma prijatno iznenađenje. Ono što je veoma posebno u vezi ovog keksa jeste izuzetna aroma pečenog badema, slada od ječma i javorovog sirupa, i tekstura, spolja su hrskavi a unutra kremasti.


Sastojci za 18 komada:
250g putera od badema
2 kašike slada od ječma 
4 kašike javorovog sirupa, čistog ne razblaženog (slad od ječma i javorov sirup možete zameniti nekim drugom dostupnom zdravom slatkoćom kao što je med, ili možete da stavite i običan šećer, oko 150g)
1 jaje
1 kašičica ekstrakta od vanile

Priprema:
Zagrejte rernu na 175C. Pripremite veći pleh, obložite ga papirom za pečenje.
Puter od badema možete sami da napravite tako što ćete da ispečete badem, a onda sameljete u multipraktiku, oko 15 minuta, na isti način na koji se pravi puter od kikirikija.
Puteru od badema dodajte slad od ječma i javorov sirup, umućeno jaje i vanilin ekstrakt.
Ređajte po plehu smesu, jedna velika kašika je dovoljna za jedan keks, ali pravite rastojanje između, oko 2.5cm.
Pecite kekse oko 14 minuta. Izvadite ih iz rerne kad su dovoljno pečeni, a posle 2 minuta prebacite ih na žicu za hlađenje.

петак, 13. фебруар 2015.

O šparglama (Kiš sa šparglama i spanaćem & Špargle u Holandez sosu)




Špargle su u mojoj kuhinji jedno vrlo posebno povrće, počevši od svog neobičnog izgleda pa do toga da sam počela da ih koristim prilično kasno. Nemaju posebno izražen ukus zato mogu da se kombinuju sa raznim stvarima, i imaju divnu teksturu, ukoliko su sveže. Kad ih vidim na tanjiru nekako osetim svežinu i zdravlje.


Sigurna sam da mnogi od vas imaju kućnu biljku koja je rođak špargli, i ja je imam, njeni izdanci jako podsećaju na špargle, ali mnogo su tanji. Rekla bih da je to neko prilično primitivno bilje, raste iz rizoma.


Postoje dve stvari od špargli koje najviše volim, jedna je Kremasta čorba od špargli, a druge se obične obarene špargle, sa malo limunovog soka i dosta crnog bibera. Možete takođe da ih pečete u rerni, služite sa poširanim jajima i izrendanim Parmezanom. Često se koriste kao dodatak jelima sa pastom, vidi Pasta sa alfredo sosem i šparglama i Pasta Primavera, i u pravljenju malih party zalogajčića, padaju mi na pamet špargle uvijene u šunku i krem sir, takođe mi se sviđa ideja špargle uvijene u kore za pite zajedno sa puterom a onda ispečene. Špargle mogu i da se mariniraju, a mogu i sveže da se jedu, u salatama.




Ipak, najvažnije je da ih kupite sveže. Čim vidite da su pri dnu onako "drvenaste", ili nisu zategnute, nemojte da ih kupujete. Ranije sam verovala da su one deblje starije, ali vremenom sam ukapirala da to nije bitno. Bele špargle vrlo retko kupujem zato što ih nije lako naći, a i delom zato što više volim zelene. One se uzgajaju pod zemljom otuda nedostatak zelene boje. Postoje i one divlje špargle, mislim da ih ima po Dalmaciji. U Nemačkoj ih najviše proizvode. 


Špargla je izuzetno zdrava biljka, dok čitate na internetu sve njene blagodeti zavrti vam se u glavi. Obavezno joj dajte šansu. Ako ne možete da je nađete na pijaci, a vi onda počnite da je gajite, ukoliko imate neki komad zemlje.


Uživajte u receptima koji slede.



Kako da dobro skuvate špargle

Odsecite krajeve špargli, oko 2.5cm. Džulija Čajld nije odsecala krajeve ali zato ih je pilerom ljuštila. Nikad nisam probala njen metod jer mi se čini da traži dosta vremena. Obarite špargle, celu vezu, u pun lonac vrele vode, u koju ste dodali 2 kašike soli, oko 3-5 minuta, zavisi od debljine. Dovoljno je da samo malo odmaknu. Ocedite ih u đevđiru, i na njih pustite jak mlaz hladne vode, na kraju na njih stavite kockice leda. Na taj način špargle će zadržati lepu zelenu boju kao i teksturu.



Špargle u Holandez sosu


Klasično francusko jelo, idealno kao predjelo za posebne prilike.



Veza obarenih špargli. Recept vidite gore.


Sastojci za Holandez sos:

5 žumanceta, na sobnoj temperaturi
2 kašike limunovog soka
180g otopljenog putera
1/4 kašičica soli
Crni biber krupno samleven

Par grančica estragona, ovaj na slici je meksički.


Priprema:

U blender stavite žumanca, limunov sok, so, i to sve mutite oko 15 sekundi. Kroz gornji otvor blendara postepeno dodavajte otopljeni puter. Mutite sve dok se smesa ne zgusne, ne duže od 30 sekundi. Još dok je sos topao prelijte ga preko blanširanih špargli, pospite biberom i listićima estragona.

Pored ovog lakšeg metoda postoji i onaj klasičan gde se žumanca mute žicom na pari, a onda se postepeno dodaje otopljeni puter.



Kiš sa šparglama i spanaćem






Hrskava, puterasta kora i fil sa povrćem, jajima i sirom je idealna kombinacija za bogat doručak ili užinu. 


Sastojci za koru:
225g brašna
1 kašičica soli
170g putera, najbolje da malo odstoji u zamrzivaču
80-110ml ledeno hladne vode


Sastojci za fil:
300g zamrznutog spanaća, otopljenog
Pola veze špargli, oko 12 komada, odsecite im krajeve, oko 2.5cm
70g narendanog  Gruyere, švajcarskog sira, ili običnog kačkavalja
4 jaja
300ml slatke pavlake
½-1 kašičica soli
Malo crnog bibera

Keramički kalup za kiš ili pleh za tart prečnika 25cm, dubine 4cm.
3 šake pasulja, aluminijumska folija


Priprema:
Stavite brašno u multipraktik i dodajte mu so. Pulsirajte sve par sekundi. Brašnu dodajte hladan puter, koji ste predhodno iseckali na manje kocke. Miksujte to oko 10, 15 sekundi najduže. Zatim kroz gornji otvor dodajte hladnu vodu. Posle ne duže od 30 sekundi, iako testo još nije glatko već  grmuljasto, prestaniti sa miksanjem. 

Testo prebacite na površinu koju ste posuli sa malo brašna. Rukama brzo formirajte loptu od njega i na kraju disk prečnika oko 15cm. Pokrijte testo plastičnom folijom i stavite u frižider da odleži najmanje 2 sata.
U međuvremenu zagrejte vodu u velikom loncu do ključanja. Dodajte mu pola šake soli. Najpre stavite špargle u lonac da se skuvaju, dovoljno je par minuta, nemojte da čekate da postanu meke. Izvadite ih iz lonca hvataljkama i stavite u đevđir, i isperite ih hladnom vodom, tako će zadržati lepu boju i čvrstinu.  Ostavite par celih špargli za dekoraciju, kao na slici, a ostale iseckaje na komadiće veličine oko 2 cm.
Odmah u lonac dodajte spanać da se takođe kuva par minuta a onda ga sitnom cediljkom procedite i stavite pod hladnu vodu. Dobro ga ocedite.
Zagrejte rernu na 230C. Izvadite testo, stavite ga na radnu površinu koju ste posuli sa malo brašna, i oklagijom ga razvijte na veličinu koja će stati u pleh.  Prebacite razvijeno testo u pleh, lepo ga smestite uz ivice pleha. Preko testa stavite aluminijumsku foliju i na nju pasulj, tako se testo neće nadići tokom prvobitnog pečenja. Stavite sve to u rernu, na pregradu koja je bliže dnu, i pecite oko 8 minuta. Izvadite pleh iz rerne, izbacite foliju sa pasuljem,  izbodite testo  viljuškom, i vratite pleh u rernu. Pecite još oko 3 minuta dok testo ne počne blago da rumeni. Izvadite pleh iz rerne i ostavite ga da se malo ohladi.
Zatim brzo spremite fil tako što ćete umutiti jaja, dodati soli i bibera, spanać  i špargle,  izrendan sir i slatku pavlaku.  
Zagrejte rernu na  190C. 
Sipajte fil u koru i stavite sve u rernu da se peče oko 45 minuta, na gornjoj pregradi, pri kraju izvadite kiš i po njemu pažljivo rasporedite cele špargle. Kiš je gotov kad i u samom centru postane dovoljno čvrst , dobije tamniju koricu, i nadigne se, tako da to može da potraje i zavisi od jačine rerne. Kada je dovoljno pečen sačekajte da se malko prohladi i služite ga dok je još topao.

четвртак, 05. фебруар 2015.

Rođendan i Čokoladna smrt



Rođena sam prvog, drugog, u tri sata, jednog nedeljnog jutra. Bio je neki veliki kijamet, kako drugačije da bude na moj rođendan, i kada je mama počela da se porađa, moj tata, u panici, je istrčao napolje, i to samo u čarapama, nekako se dovukao do telefonske govornice i pozvao taksi.


U nedelju ujutru, probudila me je dečija vriska, negde oko pet i trideset. Deca su se sjurila sa sprata i uskočila pravo u naš krevet. Srećan rođendan, mama! Poljubci i strasni zagrljaji. Jedva su dočekali moj rođendan.

O, ne, ne mogu da ustanem tako rano, samo još malo sna! Kasno sam sinoć legla. Valjda će se muž pozabaviti decom. Kroz glavu mi prolaze momenti sa sinoćne rođendanske večere. Bilo je dobro, zadovoljna sam. Ja i mojih sedam drugarica. Nekako smo se ugurale u majušnu sobicu restorana. Pregovori sa gazdom restorana oko rezervacije večere, on je insistirao da nas ipak bude samo šest, nisu mi ulivali poverenje. Pravi prahipsterski restoran sa gazdom koji prilično opušteno vodi svoj biznis, opet to mesto je godinama unazad uvek na listi najboljih restorana u Baltimoru. Ali, sobica je bila sjajna, puno neobičnih detalja, recimo, velika tapiserija na zidu sa Džonom Kenedijem i par bitnih američkih presednika, neki uređaji, valjda stari gramofoni, nabacane knjige, gramofonske ploče, i muzika iz 60-tih, baš sam se osećala kao u filmu Žurka (The Party), sećate se tog ludila od filma koji je harao zimskim bioskopom.

Devojke su bile vesele, iako je bio haos oko parkiranja, ja sam mudro izabrala restoran veoma blizu moje kuće, kao ne mogu da nosim moju tortu daleko. Uspela sam da je uguram u restoran, obično ne gledaju pozitivno na tu ideju, ali objašnjavam im da je u mom slučaju to postalo tradicija, nigde me nisu odbijali. Istina, osećam se glupo da mi večeru plaćaju drugarice, to je ovde takav običaj, pa volim da ih ipak nečim obradujem. Izabrala sam prilično ekscentričnu tortu, punu čokolade, Čokoladna smrt, tako je zovu. Da budem precizna, utrošila sam u nju skoro kilo čokolade, pa sad vi vidite.

Klopa u restoranu je bila dobra, dominirali su riba i morski plodovi, atmosfera sjajna, čuli smo lepe vesti, smejale smo se prepričavajući sto puta jedne te iste priče, i bile smo prilično glasne, ali imale smo svoj kutak. Na kraju je došao konobar i pitao, Ko je iz Srbije neka digne ruku. Nas četiri. Naša bartenderka je iz Srbije, zove se Zorana. Mislim da sam je srela jednom, živi samo jedan blok niz moju ulicu, verovatno vozi onaj Fiat koji ima na zadnjem delu nalepnicu SRB. 




I dalje sam u toplom krevetu, koliko ima sati, šest i petnaest. Au, skroz sam zaboravila na tenisko finale u Australiji. Sigurno još uvek igraju, Novak i Mari... da pogledam na telefonu koliki je rezultat. Ne mogu, sigurno će me razbuditi, hoću još da spavam. Neviđena sam zentara kad Nole igra, mnogo ga volim ali se i mnogo nerviram, mogla bih da gledam reprizu. Deca i muž su sišli dole, u sobi je mir, ponovo se bacam u san.


U osam se budim, miris prženih jaja i slaninice me izvlači iz kreveta. To je nešto što najviše volim za doručak, pogotovo kad ga drugi spreme. Nole je pobedio, osmeh na licu. Malo pre devet izlazimo iz kuće i kolima idemo do sportskog centra. Deca odlaze u kids zone, muž sa komšijom odlazi da igra skvoš, to im je nedeljna rutina, ja ću da malo čitam dok mi ne počne čas joge. Srećem Eleni, Grkinju, nastavljamo razgovor koji smo započele juče, na dečijoj žurci gde smo se i upoznale. Uz espreso prebiramo po balkanskoj politici i ekonomiji, promene u Grčkoj, da li će biti bolje, i tako to... obe smo skeptične jer nas je život ovde naučio kako stvari funkcionišu u ekonomiji, nema besplatnog ručka i najlakše se dele pare iz državne kase, što više država ima moć to je veća korupcija, porezi moraju se se plaćaju, ali i da budu manji, itd. Njen muž je Nemac, o ironije, kaže da njen svekar neće da plaća grčki dug.


Odlazim na čas joge sa ogromnom flekom espresa na mojoj snežno beloj majci. Uvek se uzbudim kad pričam o politici i ekonomiji. Javljam se Anstaziji, slatkoj Ruskinji, čiji lik potpuno odgovara njenom imenu, i ona me nešto bledo gleda. Posle mi prilazi da mi kaže da me nije prepoznala jer sam baš puno smršala, nije istina, to je sigurno zbog nove frizure i šiški. Mesecima se već ne merim pošto nemam vagu u kući, moja ćerka je uspela da joj zada konačni udarac tako što je već ko zna koji put skočila na nju. Kažem joj da mi je rođendan, i ona me pita za godine, i ja joj kažem i ona me izbuljeno gleda. Ok, lepo je to što misli da izgledam mnogo mlađe, ali uzemiravaju me takve reakcije.

Peške se vraćam kući, muž i deca su već tamo. Kucam, čujem sina kako viče, Katarina, ime devojke koja treba da dođe da ih čuva uskoro, onda njegovo razočarenje kad me je ugledao. U kući divan prolećni miris zumbula, eno ih na stolu u vazi, divni su. Muž se baš potrudio, dostojna zamena za ogromne bukete mimioza koje mi je poklanjao dok smo živeli u Srbiji.



Uskoro dolazi Katarina, naša devojka koja je ovde na doktorskim, živi tek par kuća udaljena od nas. Ovo je prvi put da čuva našu decu i ona su veoma uzbuđena jer dolazi neko nov i još uz to priča srpski. Izlazimo iz kuće, muž i ja, i još se nismo odlučili u koji restoran da idemo, u turski, koji se nedavno otvorio, ili u iranski, u kojem sam već bila i znam da je dobar, odlučujemo sa za ovaj poslednji. 

U iranskom restoranu odmah naručujem njihov sjajni baba ganuš, ovde sam pokušala da ga rekonstruišem, i pileće ražnjiće sa šafranom. Oni služe divan pirinač, ja sam odabrala onaj sa mirođijom i bobom, muž sa suvim višnjama. Prilazi nam konobar i pita nas kojim to jezikom pričamo i tako počinje razgovor. Njegov stric je vlasnik restorana, on mu pomaže. Mlad i kulturan dečko. Upoznaje nas sa njegovom sestrom, jednom prelepom markantnom mladom ženom. Ona nam nudi kolače od badema koje je pravila, nisu loši, vuku na turske. Pričaju nam svoju emigrantsku priču, išli u Iran, pa se vratili u Ameriku i tu ostali. Pokušavam da se setim popularne iranske knjige po kojoj je snimljen film na francuskom, ali ne mogu da se setim naziva, Persepolis, tek sam se kasnije setila, moj muž dobacuje Argo, kakav Argo, ne verujem da su Iranci oduševljeni kad im spomeneš taj film.

Hvalim restoran kako je elegantan i kako je hrana uvek super, tu sam zapravo pre godinu dana sa prijateljicam slavila rođendan. O, pa tebi je rođendan, kuća časti dezert. Međutim muž me naprasno podseća da moramo da se vratimo kući zbog dece, ništa od slatkosti, inako nas čeka čokoladna torta kod kuće. Pozdravljamo se i odlazimo.




Čim sam ušla u kuću proveravam testo za picu koje se diže pa skoro ceo dan. U šest nam dolaze komšije na Superboul žurku i pravimo picu. Provalili smo da je pravljenje pice najbolji načina da nahranimo i zabavimo naše goste. Uvek su oduševe kvalitetom, kao iz dobrog restorana, plus okupe se u kuhinji i gledaju kako pečem picu, za njih je to strava događaj. Recept je ovde.

Sin je "izgoreo" u iščekivanju Superboula, zeva i razdražen je. Njegova je bila ideja da pravimo okupljanje. Odlučio je da će ipak da navija za Sihoks iz Sijetla. Dolaze gosti sa decom i donose još hrane, gvakamole sa kuminom, ček, i dip sa dimljenim lososom, nešto što je tipično za Sijetl, gde je moja komšinica neko vreme živela. Ok, onda pica predstavlja Petriots. Sa Amerikancima uvek neke teme.

Iskreno, finale me ne zanima preterano pošto u njemu ne učestvuju Rejvensi iz Baltimora. Mada volim američki fudbal, uopšte nije loš kad se ukapiraju pravila igre, zanimljiviji mi je od našeg fudbala, o bejzbolu da ne govorim. Zapanjena sam činjenicom da Tom Brejdi ima 37 godina, kvoterbek Petriotsa, zaista super izgleda.

Gledamo muzičku pauzu tokom poluvremena i moram da priznam da je šou očajan, visoke tonove Kejti Peri slabo tolerišem, a tek minorni nastup Lenia Kravica, koji čak nije pevao svoje pesme. Kažu da sada dizajnira tapete u Francuskoj.

Fajront je bio i pre kraja utakmice, svi smo bili jako umorni. Kijamet je počeo, već se formirao mali sloj snega. Otvaram kompjuter prvi put tokom celog dana, odgovaram na čestitke. U krevetu pokušavam da čitam knjigu dok ne padnem u san, i nerviram se zato zašto mi treba toliko vremena da je završim, a moj muž ju je tako brzo pročitao, to se nikada ne dešava. Prođe još jedan rođendan. Sad sam u fazonu da sam srećna što dadajem godine, još uvek sam u dobroj životnoj formi, to mi je važno, i zbog porodice a i zbog sebe, to je valjda neki uspeh. Da, i dalje uživam u hrani i mogu sve da jedem. Life is good.




Torta Čokoladna smrt  
(Death by Chocolate Cake)


Recept je preuzet iz jednog američkog kuvara, uglavnom sam ga detaljno sledila. To je jedna solidna čokoladna torta, ipak sledeći put bih gledala da kore budu sočnije, stavila bih više sirupa i džema od malina, samo joj to fali da bi bilo Wow! efekta.

Inače kora su onako tipično američke, dosta se mrve, i teške su za sečenje, možete bez problema da koristite one đenovske, evropske i finije. I da, ja sam koristila gorku čokoladu, sa 60% kakaa, a u receptu se pominje poluslatka. Torta uopšte nije bila previše slatka, ukus čokolade je dominirao, a to mi je i bio cilj.

Inače, dosta podseća na ovu čokoladnu tortu sa mog bloga.


Sastojci za koru:
200g čokolade (gorke ili poluslatke)
115g putera
160ml vode
200g šećera
2 kašičice ekstrakta vanile
2 jajeta, na sobnoj temperaturi, belanca i žumanca odvojena
4 kašike kisele pavlake
390g brašna
2 kašičice praška za pecivo
1 kašičica sode bikarbone


Sastojci za sirup (ovaj deo ne postoji u receptu, ali ja mislim da mora da ga bude):
1/3 šolje vode
1/3 šolje šećera
1/3 šolje svetlog ruma


Sastojci za prvi fil:
300g džema od malina
3 kašike svetlog ruma ili sličnog alkohola


Sastojci za drugi fil:
400g čokolade (gorke ili poluslatke)
4 kašike svetlog ruma
230g putera

Sastojci za čokolodanu glazuru:
200g čokolade (gorke ili poluslatke)
240ml slatke pavlake
1/4 kašičice soli
3 kašike šećera

Sastojci za dekoraciju:
150g strugane čokolade sa pilerom (gorke ili poluslatke)
Sveže maline
Šećer u prahu
 

Priprema:  

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pripremite okrugao pleh prečnika 23cm. Obložite ga iznutra hartijom za pečenje.

Otopite čokoladu na pari i dodajte joj puter i vodu. Kuvajte sve uz mešanje dok ne dobijete glatku ujednačenu smesu. Sklonite je sa vatre i u nju dodajte šećer i vanilu i ostavite da se ohladi. Kasnije joj dodajte umućena žumanca i pavlaku.

U drugoj posudi pomešajte brašno, koje ste prosejali, prašak za pecivo, sodu bikarbonu. To dodajte smesi sa čokoladom i dobro promešajte. 

U posebnoj posudi umutite belanca u čvrst sneg i onda ih dodajte u predhodno umućenu smesu, ali koristite spatulu ili varjaču. Smesu sipajte u pleh za pečenje i pecite u zagrejanoj rerni.

Ovakve vrste kora obično se raspuknu na površini ali nemojte da se uznemiravate zbog toga. Oko 60 minuta pecite koru, proverite čačkalicom da li je dobro pečena. Kad je gotova izvadite je iz kalupa i ostavite da se skroz ohladi.

U međuvremenu napravite čokoladni fil tako što ćete otopiti na pari čokoladu i puter i tome dodati svetli rum. Fil ćete najbrže i najbolje ohladiti tako što ćete ga staviti u posudu napunjenu ledom.

Isecite koru na tri dela. Svaku natopite sirupom, zatim stavite džem od malina koji ste zagrejali sa svetlim rumom, i na kraju čokoladni fil. Ovo je jako važno - da vam bude lep i pravilan oblike torte uvek je slažite u okruglom kalupu kome ste uklonili dno. Tortu zajedno sa kalupom pokrijte folijom i ostavite u frižideru da prenoći.

Sutradan napravite ganaš sa čokoladom i slatkom pavlakom. Kad se ganaš malo zgusne napravite glazuru na torti. Vratite tortu u frižider.

Kada se glazura stegne rasporedite komade strugane čokolade i svežih malina. Pospite tortu šećerom u prahu.

Tortu služite tako što ćete je držati van frižidera bar 30 minuta. Čokolada mora malo da omekša.

Uživajte!


субота, 24. јануар 2015.

Bezglutenski čokoladni mafini





Ako volite da eksperimentišete sa alternativnim i zdravijim sastojcima praveći klasične poslastice mislim da je ovo pravi izbor za vas. Ovi mafini su gluten free, dakle bez pšeničnog brašna, i umesto njega imaju brašno od leblebija. Jeste malo funky, ali posle prvog pojedenog mafina, lako ćete se navići na novi ukus.


Ono što je najvažnije ove mafine jedu moja deca, inače užasno probirljiva, tako da pored šećera, kojeg obožavaju kao i svi njihovi vršnjaci, unesu i korisne proteine i celulozu iz leblebija. Ovo je ustvari recikliran recept za Veoma čokoladne mafine, koji se pojavio na blogu negde na početku moje blogerske karijere.



Brašno od leblebija je inače dobro poznat sastojak u indijskoj, mediteranskoj i bliskoistočnoj kuhinji. Od njega se prave popularne palačinke koje se peku u rerni, i to će biti moj novi projekat uskoro.






Sastojci za 12 komada:

220g brašna od leblebija

50g kakaa

1 kašičica praška za pecivo

½ kašičice sode bikarbone

¼ kašičice soli

120g čokolade, polomljene na manje komadiće ili chocolate chips

2 jaja

200g šećera

1 šolja grčkog ili običnog jogurta

100ml ulja

1 kašika ekstrakta vanile




Priprema:


Zagrejte rernu na 190C (375F). Pripremite pleh za mafine i u udubljenja stavite korpice.

Prosejte kakao i promešajte ga sa brašnom u koje ste dodali so, prašak za pecivo i sodu bikarbonu. U to ubacite komadiće čokolade i promešajte.

U drugoj većoj posudi umutite jaja i dodajte im šećer, zatim jogurt, ulje i na kraju ekstrakt od vanile. Sve dobro promešajte.

U tu smesu sipajte smesu sa brašnom i varjačom sve promešajte, ali ne previše, slobodno nek ostane po koja grudvica.

Sipajte smesu u korpice u plehu i stavite u rernu da se peče. Povisite temperaturu na 205C i pecite mafine 20 minuta. Mafini su pečeni ukoliko ubodete čačkalicu do kraja i ona izađe čista. Prebacite mafine na rešetku za hlađenje i kad se malo ohlade služite ih.


субота, 17. јануар 2015.

Ćufte u Marinara sosu



Pravljenje ćufti mi nikada nije išlo od ruke. Uvek su nekako jadno ispadale. Zato sam ih i retko pravila. To je zato što sam uvek koristila jedan te isti recept iz porodične sveske recepata. Sad vidite kako loši recepti mogu da utiču na samopouzdanje u kuhinji, mislila sam da je do mene problem. Onda sam pronašla jedan super recept i otada ga stalno koristim.


Zaista nije lako napraviti dobre ćufte. Moraju da budu lepog oblika, govorim o savršenim lopticama, ne o faširanim šniclama. Ne bi trebalo ni da su suve, već onako sočne. Takođe, preferiram da se peku u rerni, a ne da se prže. I volim da se kuvaju u dobrom Marinara sosu.


Evo par stvari koje bi trebalo da znate u vezi pravljenja ćufti:


Sastojci

Što se tiče vrsta mesa ja najviše volim da koristim govedinu. Po pravilu se koristi mešano, svinjsko i goveđe (juneće). Meni svinjsko meso već odavno nešto ne prija, jedino sa goveđim mlevenim mesom dobijam ćufte po mom ukusu. Samo da znate da ćufte možete praviti od mlevenog ćurećeg ili jagnjećeg mesa. Da znate da je važno i koliko masti ima u mesu, ona utiče na sočnost ćufti.

Ranije sam koristila zemičku hleba potpoljenu u mleko, čak i rendani krompir, ali sam onda počela da stavljam u ćufte rendani Parmezan i prezle, i otada su moje ćufte jako puno napredovale. Parmezan dosta utiče na ukus. Luk, jaja i peršun su takođe neizostavni sastojci kada se prave ćufte.


Kako da dobijete loptice savršenog oblika

Ima jedno pravilo, bar se kod mene više puta pokazalo kao tako, ako imate problema da napravite lepu loptu od smese za ćufte onda je sigurno da vam neće dobro ispasti na kraju, ili je smesa previše suva ili retka. Ako je retka ćufte će vam splasti u rerni, ako je suva onda će da vam se lako raspadnu. Ja uvek stavim tu smesu da se ohladi u frižideru, pre nego što počnem da pravim loptice.

Što se tiče veličine najbolje je da bude veličine ovećeg oraha, ili loptice za golf.


Pečene ili pržene

Pečene naravno. I nema nikakvog valjanja u brašno. Go healthy!



Domaći Marinara sos

Moj Marinara sos iliti sos od paradajza je baš jednostavan, i pravo da vam kažem nije mi bilo lako da se setim mera, jer ja to pravim odokativno, to je ono kao kad vas pitaju kako praviš supu. Gušći je od onog kojeg pravim samo za pastu, a i ima tajni sastojak, mislim na ove zimske dane, a to je zamrznuti bosiljak u maslinovom ulju.

Ukoliko se dobro sećam u onaj naš klasičan paradajz sos ide i brašno tako da je Marinara sos definitivno zdravija varijanta.


Inače, kad se potope u domaći Marinara sos verujte mi nema ništa ukusnije. To je eksplozija divno uklopljenih ukusa. Ma ja se svaki put toliko uflekam dok ih jedem, od mirisa i ukusa potpuno izgubim samokontrolu:) Da, Merlo po pravilu najbolje ide uz ćufte u paradajz sosu.






Sastojci za ćufte (oko 20-25 komada):

1350g mlevenog mesa (koristite mešano, svinjsko i govedinu, ili samo ovo poslednje)
2 kašike ulja
1 veliki crni luk, sitno iseckan
3 čena belog luka, sitno iseckanog
So i biber
1 šolja (90g) prezli
1 šolja (100g) izrendanog Parmezan sira
2 jajeta, umućena
3 kašike, iseckanog svežeg peršuna
1/2 šolje veoma hladne vode


Sastojci za Marinara sos:

2 kašike maslinovog ulja
1 crni luk, iseckan (ukoliko imate ljutiku, shellot, još bolje)
3 čena belog luka, sitno iseckanog
1 velika konzerva (800g) pirea od paradajza ili 1l kuvanog soka od paradajza (u tom slučaju nemojte da dodajete vodu)
1 šolja vode
So i biber
1-2 kocke zamrznutog bosiljka u maslinovom ulju ili 2 kašike iseckanog svežeg bosiljka




Priprema:

U zagrejanom ulju propržite iseckan luk, oko 5 minuta, zatim mu dodajte iseckan beli, i posle pola minuta dodajte mleveno meso. Varjačom mešajte meso i probajte da razbijate sve veće grudvice. Dodajte mesu so i biber prema ukusu. Kuvajte meso dok skroz ne pobraoni, sklonite ga sa vatre i ostavite da se prohladi.

Skuvanom mesu dodajte prezle, umućena jaja, Parmezan i iseckan peršun. Mešajte rukama, na kraju dodajte hladnu vodu, ali taman toliko da smesa ne bude ni previše gusta a ni retka. Zatim stavite smesu u frižider oko pola sata da se ohladi.

Za to vreme napravite Marinara sos. Na maslinovom ulju propržite crni luk oko, 5-6 minuta, zatim mu dodajte beli luk. Na kraju sipajte pire od paradajza, vodu, so i biber. Kad sos proključa, smanjite vatru i polupoklopljenog ga kuvajte, oko 45 minuta sve dok se ne zgusne. Povremeno ga mešajte, na kraju stavite bosiljak.

Na veliki pleh staviti papir za pečenje i zagrejte rernu na 200C (400F).

Izvadite smesu sa mesom iz frižidera i rukama pravite ćufte, veličine većeg oraha, i ređajte ih na pleh. Pecite ih oko 15 minuta, dok ne porumene. Kada su gotove stavite ih u marinara sos, nek se tu kuvaju par minuta, a zatim služite uz pastu.


Špagete skuvajte na ovaj način. Tajming kuvanja sve tri stvari mora da bude dobar kako bi sve bilo toplo i spremno da se odmah servira.


Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...