уторак, 16. септембар 2014.

M'saka, varivo sa tikvicama, paradajzom i leblebijama, i tanki hleb sa za'atar-om



Pošto je naslov dosta opširan nisam uspela da umetnem ono Bliskoistočna kuhinja II deo, posle prošlonedeljnog posta i dalje sam inspirisana hranom sa Levanta. Ovo puta izabrala sam tri stvari koje sam pravila nedavno. Moj asolutni favorit je libanska  M'saka, koja nema nikakve veza sa našom musakom, varivo je, zdravo i lako za pravljenje, izuzetnog ukusa. Možete da ga služite uz kus kus, bulgar ili libanski hleb, čije ime je užasno komplikovano tako da ga neću stavljati, ali ćete dobiti njegov recept. I tu je čuveni Za'atar.



I samo da vam kažem da je Baltimor ovih dana bio u centru dešavanja. Cele prošle nedelje se slavilo 200 godina od nastanka američke himne, The Star-Spangled Banner. Ne znam koliko ste upućeni ali Baltimor je bio veoma bitno istorijsko mesto, kao najveće ratno poprište između Engleza i Amarikanca. Tu su se te dve strane "tukle", uglavnom brodovima, i iz tog ratno sukoba Amerikanci su izašli kao pobednici. Jedan od učesnika sukoba, Frensis Skot Ki, je tada napisao stihove pesme koja će postati himna, i koju ne baš tako veliki broj Amerikanaca zna napamet. Neke žene u Baltimoru su zamoljene da sašiju zastavu, i one su to učinile, doduše prvobitno je bio manji broj zvezdica.

U čast tog događaja bilo je mnogo dešavanja... došao je predsednik, pa podpresednik, bila je i zvanična priredba sa raznim selebritijima, dovlačili su se ogromni brodovi, oni jako stari i oni noviji, napravljen je neverovatan vatromet, svi su se složili da je bio najbolji do sada, čak je i guverner Merilenda imao veliki koncert sa svojom grupom, i još puno toga, ali meni su najviše upale u oko dve stvari. Najpre, dovukli su britanski vojni brod, i tu je stajao danima, svi su mogli da ga posete, mornari su se šetkali, a okolo su se vijorile zastave američke i britanske, naizmenično. Bila sam zbunjena, pa zar te dve države nisu ratovale, a sada čak zajedno slave, mrtvi se sigurno prevrću u grobu. Ipak, bolje i to nego da žive i dalje u mržnji i da ratuju.

Druga stvar, koje me je posebno tangirala, bilo je puno borbenih aviona, plavi anđeli, tako ih zovu, koji su leteli nebom danima, najpre kao deo vežbe a onda su bila dva dana demonstracije. Ne treba da vam pišem kakav osećaj u meni budi njihov zvuk, pogotovo onaj nadolazeći talas. Sedim sa decom na nekoj poljani a oni vrište od sreće što mogu da vide plave anđele kako lete nebom, ne smeta im njihova blizina, a ni buka. A ja ih posmatram i razmišljam u sebi kako život baš ume da bude ironičan, njima je to radost a meni je trauma. Posle par dana nekako sam se navikla, više nisam bila uznemirena.




M'saka



Dosta mi je trebalo da nađem recet za ovo jelo, mislim na M'saku koja se služi u obližnjem libanskom restoranu. Naime, originalno jelo sadrži plavi patlidžan umesto tikvica i ja sam tako u početku pravila, pekla sam patlidžan u rerni, pre neo što sam ga kuvala sa ostalim sastojcima. Ali, to nije bilo to. Onda sam na netu našla ljude koji su takođe bili u potrazi za tim receptom i našla sam ga, kuvar iz pomenutog restorana je negde postavio taj recept. Nije mi jasno kako nisam provalila da su u jelu bile tikvice umesto plavog patlidžana. 

Ovo jelo je zaista čarobno. Nisam neki ljubitelj tikvica, ali priznajem u ovom jelu one su zakon. Iako vam zvuči čudno, cimet se obavezno stavlja, i videćete, to mu daje neki poseban šmek. Jelo je ukusnije dan posle.

Recept je preuzet odavde, i malo je izmenjen.


Sastojci:

1/2 šolje maslinovog ulja
2 velika komada luka, iseckana na tanka rebarca
3-4 čena belo luka, sitno iseckana
1kg tikvica, iseckane na manje kocke (najbolje su zukini tikvice)
1 konzerva (450g) leblebija
1 konzerva (450g) pirea od paradajza (ili gušći sok od paradajza)
1 konzerva (450g) iseckanog paradajza ili svežeg paradajza
So i biber
1/2 kašičice cimeta u prahu
Malo iseckanog peršuna


Priprema:

U većoj šerpi na srednje jakoj vatri zagrejte maslinovo ulje i u njega stavite crni luk da se prži. Kad postane staklast dodajte mu beli luk i pržite najduže 1 minut. Dodajte tikvice i dinstajte ih oko 5-7 minuta. Zatim dodajte leblebije, pire od paradajza, iseckan paradajz, so, biber i na kraju cimet. Kuvajte sve oko 15 - 20 minuta, dok tikvice ne omekašaju i sok se malo zgusne. 

Servirajte jelo na sobnoj temperaturi. Pospite ga sa malo peršuna na kraju.



Za'atar



Ovaj naziv se koristi za začinsku biljku kao i za, mnogo češće, mešavinu začina, majčine dušice (timijan), sumaka, susama i soli.


Stavite svežu majčinu dušicu i susam u rernu na 150C (300F) da se osuše tj. ispeku, na 10 minuta. Majčinu dušicu usitnite u avanu, izvadite grančice. Pomešajte je sa samlevenim sumakom, susamom, o dodajte soli prema ukusu. Odnos sastojka apsolutno zavisi od vašeg ukusa.


Pored bliskoistočne kuhinje sumak se koristi i u grčkoj. Ja rado koristim meksički origano kao zamenu, ali on je drugačiji on običnog sušenog origana. Ipak, i običan origano i marjoram se koriste umesto sumaka, tako da nemojte da oklevate. 


Za'atar se često koristi u spravljanju mesa i povrća, ali ja najviše volim da ga stavim u maslinovo ulje i da u to umačem hleb, ništa nema ukusnije od toga.






Libanski tanki hleb sa za'atar-om




Recept je preuzet iz najnovijeg broja časopisa Saveur i malo je izmenjen.


Sastojci za 4 tanka hleba:

500g brašna, plus za rad sa testom
2 kašičice soli
4 kašike maslinovo ulja, plus za pečenje
240ml vode

Za serviranje:
Za'atar sa maslinovim uljem
Iseckane masline
Sveža nana

Priprema:

Umesite testo od brašna, soli, malsinovog ulja i vode. Podelite ga na 4 jufke, pokrijte nečim, i ostavite da odmori oko 10 minuta. Razvucite testo oklagijom, prečnik odredite prema veličini tiganja u kome pečete. Najbolje je da tiganj bude veliki i tučani. Nauljite tiganj pre pečenja hleba. Hleb pecite dok ne porumeni, sa obe strane, oko 5-7 minuta. Iako u testo ne ide kvasac, ono će se ipak nadići, zbog glutena u brašnu. Vi ste slobodni da dodate kvasac, obično se ovaj hleb sa njim pravi, ja sam htela da pravim bez njega, po receptu.

Hleb služite sa za'atar-om sa maslinovim uljem, iseckanim maslinama i svežom nanom.


понедељак, 08. септембар 2014.

Volim bliskoistočnu kuhinju (Pečeni jagnjeći kotleti, baba ganuš, dip od tahinija i sos od jogurta)



Kad pomislim na bliskoistočnu kuhinju u mislima su mi sledeće stvari: humus, lebneh (vrsta sira), baba ganuš, jagnjetina, tahini (pasta od susama), kebabi, šavarma (giros), nar, plavi patlidžan, susam, pita hleb, bulgar, cimet, meze, sumak, zatar, tabuli salata, kibeh, turska kafa sa kardamonom, razne pitice sa korama, falafel, kus-kus, maslinovo ulje, dolma, leblebije, smokve, pistaći... leto i omiljeni libanski restoran Lebanese taverna u Baltimoru.


Svi znaju da je bliskoistočna kuhinja veoma zdrava, bogata je povrćem i začinima, i u njenom spravljanju se dosta koristi maslinovo ulje. Nastala je na Levantu, istočnom Mediteranu, i prožeta je raznim uticajima, kako i ne bi zbog duge i burne istorije. Na kraju, i naša kuhinja, posebno ona sa juga, ima elemente bliskoistočne kuhinje. Iskreno, ne znam da li se više obradujem kad ugledam prodavnicu bliskoistočne ili istočnoevropske hrane. I shvatam da je glavni razlog tome miks obe kuhinje u našoj ishrani. Dok neki ljudi mere kvalitet nečije kuhinje po originalnosti, To je naše jelo, mi smo ga izmislili, ili kad krene ono Pravi recept je iz moga sela, od čega se u trenutku smorim, ja, baš suprotno, veoma cenim našu kuhinju zbog toliko različitih uticajua, u kojem pomenute dve dominiraju. Da ne budemo sitničavi ta južnjačka hrana je miks i turskih, i grčkih i bliskoistočnih uticaja, a sve tri kuhinje se međusobno prožimaju.


Jagnjeći kebabi, ražnjići. Recept pogledajte ovde.


Prvi bliskoistočni restoran u kojem sam bila je čuveni libanski restoran Biblos na Vračaru, ne znam da li još uvek postoji. Bio je super u početku jer su služili bogato meze po veoma pristupačnoj ceni. Ukoliko sam dobro procenila, moj muž misli da nisam, libanski restorani su najpopularniji nosioci te bliskoistočne hrane, mada ima ih raznih, ali oni su najprepoznatljiviji, bar ovde u Americi.

I evo ga moj izbor iz bliskoistočne kuhinje, koji sam sastavila prema tome šta najviše volim da pravim:


Pečeni jagnjeći kotleti


Jagnjeći kotleti sa baba ganušem i bulgarom



Ko prati moj blog zna da mi je jagnjetina omiljeno meso. Pored ražnjića jagnjetinu volim da pravim i na ovaj način. Način pečenja, koji je opisan u receptu, možete da koristite i za druga mesa. Meni je to najbolji metod za pravljenje jagnjećih kotleta kao i bifteka.  


Sastojci za pečenu jagnjetinu za 2 osobe:
4 jagnjeća kotleta srednje veličine
2 kašičice krupne soli
½ kašičice krupno mlevenog crnog bibera
2 kašike maslinovog ulja
3 čena belog luka, sitno iseckana
1 grančica svežeg ruzmarina, iseckanog
1 kašika timijana (aromatičnija vrsta majčine dušice)


Priprema:
Izvadite kotlete iz frižidera i papirnatim ubrusom ih prosušite. Zatim utrljajte u meso so i biber.
Napravite marinadu od maslinovog ulja, ruzmarina, timijana i belog luka. U veću Ziploc plastičnu kesu stavite marinadu i meso, zatvorite je, i promućkajte. Stavite kesu u frižider i tamo neka odstoji  1 sat.
Zagrejte rernu na 205C (400F). Takođe zagrejte najbolje tučani tiganj na jakoj vatri. Zatim stavite kotlete na njih da se prže, na svakoj strani po 3-4 minuta, da pobraone. Onda ih prebacite u zagrejanu rernu da se peku 10-15 minuta, zavisi kakvo meso volite.  Najbolje je da nekim oštrim i tankim predmetom ubodete meso i ako počne da izlazi crvena tečnost znači da još nije dobro pečeno. Kad je pečenje gotovo, pokrijte tiganj u kome se meso peklo alumijumskom folijom, i ostavite da se sokovi u njemu lepo rasporede, oko 6-7 minuta. Meso služite odmah uz predhodno napravljen baba ganuš, bulgur (ja ga zovem bulgar) ili kus kus.



Baba ganuš

Baba ganuš je veoma popularan bliskoistočni namaz i odlično ide uz jagnjetinu, ili sa pita hlebom. Iskreno, malo mi je čudno što se nikada nije našao na ovom blogu jer ga veoma često spremam.



Baba ganuš sa paprikom

Sledi recept za neku osnovnu varijantu baba ganuša, ali ja stalno eksperimentišem sa njim, nekada stavim u njega ajvar ili pečenu slatku papriku, skoro sam počela da mu dodajem jogurt, ali prvom prilikom ću da mu dodam obično sirće jer uvek osećam da mu fali kiselina koju tahini pasta neutrališe.

Sastojci za baba ganuš za 4-6 osoba:
1 veliki plavi patlidžan
1-2 manja čena belog luka, sitno iseckana
3-4 kašike tahinija, paste od susama
1-2  kašike limunovog soka
So i biber po ukusu
1 kašika iseckane sveže nane
1 kašika sveže iseckanog peršuna
Malo maslinovog ulja

*Verzija persijskog baba ganuša (dodati):
3 kašike seckanih oraha
3-4 kašike grčkog jogurta
Malo svežeg francuskog ili običnog peršuna za dekoraciju

*To je moje tumačenje nečeg što sam probala u jednom iranskom restoranu.

Priprema:
Zagrejte rernu na 200C (400F). Stavite patlidžan na pleh. na gornju pregradu rerne i pecite ga sve dok skroz ne omekša, oko 45 minuta. Izvadite ga iz rerne i ostavite da se malo ohladi. Ja obično izbockam viljuškom patlidžan da bi tečnost izašla iz njega.
 
Skinite koru sa ohlađenog patlidžana kao i seme, i onda ga iseckajte. Stavite ga u neku posudu, zajedno sa belim lukom, tahinijem, sokom od limuna i štapnim blederom ga ispasirajte. Dodajte so i biber prema ukusu, i ukoliko ima potrebe dodajte još soka od limuna. Umešajte malo maslinovog ulja i pospite iseckanim peršunom i nanom.

Ukoliko želite persijsku verziju ručno umešajte grčki jogurt i orahe i pospite baba ganuš iseckanim peršunom.



Sos od jogurta sa belim lukom i začinskim biljem



Ovo je moja verzija Tzatziki sosa. U jedan izrendan i oceđen krastavac dadajte grčkog ili običnog jogurta (u tom slučaju dodajte i malo pavlake), limunov sok, iseckan čen belog luka, iseckano začinsko bilje (to mogu biti vlašac, nana, matičnjak, origano, mirođija), so i biber. Sve dobro promešajte i služite uz falafel ili jagnjetinu.



Tahini dip sa belim lukom i paradajzom




Tahini pastu pomešajte sa sitno iseckanim belim lukom, možete da dodate i malo crnog luka, zatim mu dodajte dosta limunovog soka, i jogurt, dodajte mu so i biber. Odozgo stavite sitno iseckan paradajz i iseckan vlašac ili origano, svež ili suv. 

Dip je najbolje da služite uz falafel, pita hleb ili sveže iseckano povrće.


I za kraj evo par slika iz mog omiljenog, već pomenutog restorana. Na prvoj je tanjir sa mezetom, to i najviše volim, a na drugoj su predivni hlebčići koje prave u restoranu.



Ovako izgleda tradicionalni tanjir mezetluka


U prvom redu s leva je Fatayer (pitice punjene mlevenom jagnjetinom, ili sirom i spanaćem), zatim tabuli (Tabullah), salata sa peršunom, paradajzom i bulgarom, i skroz desno je humus.

U srednjem redu su: falafel, dolma, sarmica od vinove loze, i baba ganuš.

U poslednjem redu je Kibbeh, pržene ćuftice od mlevene jagnjetine i pinjola, M'saka, sjajno varivo sa plavim patlidžanom, paradajzom i leblebijama, danas sam ga pravila, možda ga stavim na blog, i poslednji je moj omiljeni bliskoistočni sir Lebneh, nešto kao krem sir ali mnogo lakši i ukusniji.



Sa ovim se započinje ručak: hlebčići i maslinovo ulje sa mešavinom začina.

Kad donesu ove hlebčiće, naduvene i još vruće, ja se sva razgalim od lepote. Lepši su od klasičnog pita hleba, mislim da se prave od semolina brašna, tako su vazdušasti i divnog ukusa. Inače se obavezno služe uz meze.  


понедељак, 01. септембар 2014.

Čokoladna torta Gusarski brod i početak škole



Kod nas je ovih dana sve u znaku velikog početka. Svako od nas ima neki svoj početak. Ćerka je krenula u školicu, sin je krenuo u školu, a ja konačo krećem u nove projekte i poslove zahvaljujući ponovo osvojenoj slobodi.


Ipak, danas ću da pišem o polasku u školu moga sina, i naravno o torti sa početne fotografije koju smo pravili za njegov peti rođendan, u junu. Elem, puno vas je pitalo za recept za tortu, pa konačno da ga stavim na blog. 


Moj sin je dugo čekao na svoj peti rođendan, gotovo sva deca u njegovoj školici su napunila pet godina, samo ne i on. U tom nestrpljenju danima je crtao torte koje je želeo da mu napravim, i to čak do svog desetog rođendana, uglavnom sve su imale za temu gusare. Mi smo tu njegovu želju shvatili ozbiljno pa smo se oboje, muž i ja, potrudili da dobije baš posebnu tortu.


Peti rođendan je u Americi vrlo važan jer sa pet godina deca kreću zvanično u školu. To se zove kindergarten, i podseća na naše predškolsko, jedino što se ovde deca uče čitanju i osnovama matematike. Deca ostaju dugo u školi, od 8 do 15h, svaki dan, to je drugačije nego kod nas.


Moram da vam kažem još ovo... pre par dana pre nego što su krenuli u školu, a to je ovde bilo prošle nedelje, samo po pola dana,  sutra kreće prava škola, meni se uvrtela u glavu pesma Sutra, sine, polaziš u školu, i danima me nije napuštala. Nađem ja tu pesmu na internetu i podelim je na Facebooku, više kao šalu, zajedno sa slikama moje dece koja kreću u školu. I zaboravih da prospem vodu za njima tog jutra:) Uglavnom, to veče, na večeri sa mojim američkim prijateljicama, razmenjujemo utiske vezane za početak škole, i one sve slušale tu pesmu na jutjubu i kažu mnogo im se sviđa. Ja im kažem da se kod nas ta pesma naručuje na radiju kad mali prvačići krenu u školu, na kantrisajdu, da je stara i da je nastala kada je pevačica imala samo 23 godine, što je pomalo bizarno. Pitale su me za reči, nisam baš mogla da ih se setim. Posle sam pažljivo odslušala pesmu i shvatila da je pesma skroz cool. Potpuno je pogodila trenutak.




Pošto nikada do tada nismo pravili torte sa ambicioznim oblicima malo smo se zabrinuli kako će to da ispadne, ali smo ipak imali sreće jer je mogao sin da nam traži da mu napravimo tortu sa temom ljudskog tela, bacila i rentgenskih snimaka, što su mu bile dugotrajne opsesije pre nego što se prebacio na gusare.


Moj muž, kako je sav precizan i sistematičan, počeo je rano da premerava i crta projekat gornje konstrukcije torte, kao i izvodljivost oblika. Crteži koji slede su njegovo delo. Ja sam bila zadužena za kore i fil, svu ostalu dekoraciju je muž preuzeo na sebe. Naručio je bio čak jestivi rice paper, tanak papir od pirinča, za jedra i crni ajsing za crtanje po njemu. Samo da vam kažem da je to nepotrebno jer za jedra i zastavice može da se koriste običan papir, kao i crni flomaster za crtanje, ionako to neće niko jesti. Ono što je dobro je to što znatno unapred možete da napravite konstrukciju i da je nakačite ne neki stiropor.


Samo da znate možete sa ovim korama i filom da napravite klasičnu okruglu tortu (prečnika 23cm), samo prepolovite mere. Ja inače stavljam manje šećera u slatkiše koje pravim, pa ako mislite da vam nije dovoljno slatko a vi dodajte još šećera. Perece su bile hit, jer one stvarno dobro idu uz čokoladu. O čokoladnim dukatima da ne govorim. Deca su zaista bila oduševljena tortom, uključujući moga sina, tako da je sav trud vredeo.





Za dekoraciju vam treba:

4 drvena ili plastična štapa koja će da nose jarbole
2 komada malo debljeg papira trapezoidnog oblika
Male trouglaste zastavice od papira, po jedna za svako slovo, lepak
Konopac od jute za vezivanje jedra i zastavice
Crni flomaster za crtanje i pisanje

Perece, veća kesa, one za ogradu muž je dole zasecao skalpelom

Čokoladni zlatnici




Sastojci za duplu koru:

440g brašna
130g kakao praha
1 kašika praška za pecivo
1 kašika soda bikarbone
2 kašičice soli
4 jaja
500g šećera
475ml mleka
230ml ulja
1 kašika ekstrakta vanile
475ml vrele vode

Pravougaoni pleh za pečenje dimenzija 30x20cm, obložen papirom za pečenje


Priprema i pečenje kore:

Zagrejte rernu na 175C (350F). U velikoj vangli stavite prosejano brašno i kakao, zatim prašak za pecivo, sodu bikarbonu i so, i sve dobro promešajte.

U drugoj posudi mikserom umutite jaja i šećer, dodajte tome ekstrakt vanile, mleko i ulje, pa miks sa brašnom. Na kraju stavite vrelu vodu. Dobićete retko testo. Oko 2/3 od toga stavite u pripremljeni pleh da se peče, tako ćete dobiti deblju koru, a 1/3 sačuvajte za tanju koru.

Pecite koru na srednjoj pregradi oko 40-45 minuta, dok čačkalica ne izađe čista kad se ubode u testo. Ispečenu koru ostavite par minuta u plehu, a zatim je prebacite na rešetku da se hladi.

Zatim stavite drugu koru da se peče, znatno kraće od prve, oko 20 minuta. Zatim kad je pečena stavite je da se hladi.




Sastojci za fil (preuzet iz recepta za tortu Kraljica od Sabe):

300g tamne čokolade (60% kakaa)
320g putera
3 - 4 kašike ruma (kakva je to gusarska torta bez ruma!)


Priprema fila:

Čokoladu otopite na pari zajedno sa rumom. Dodajte joj iseckan puter. Kad je sve dobro sjedinjeno, mešajte krem na ledu da se brže ohladi ili ga stavite u frižider.


Oblikovanje i filovanje torte

Kad se kore dobro ohlade deblju isecite kao na slici, da dobije špic broda, a zatim je isecite na dva dela horizontalno.



Drugu, tanju koru, isecite uzdužno na tri jednaka dela kao na slici ispod.


Najpre filujte deblju koru a zatim dodavajte na nju delove druge, tanje kore, kao na slici ispod. Koristite fil da "zalepite" sve delove. Ostaće vam i malo viška, što nije loše da popravite neke oštećene delove, ukoliko ih ima.




Zatim fil stavite preko cele površine broda.





Kada ste završili sa filovanjem poređajte perece kao delove ograde ili prozore na brodu. Pokrijte tortu velikom aluminijumskom folijom uz pomoć čačkalica, da se ne ošteti fil, i stavite u frižider, najbolje da prenoći.


Sutradan pre služenja samo nataknite gornju konstrukciju sa jarbolima i zastavicama na tortu. Mi smo postavili svećice na bočni deo broda, da simuliraju topove.




Pošto znam da su ljudi uvek u potrazi za jeftinom i efektnom animacijom i dekoracijom na dečijim rođendanima evo par ideja koje mogu da vam se nađu.



Girlande sa zastavicama, uvek super izgledaju, napolju ili unutra, a lako se prave.



Mašina za pravljenje balončića, obavezno mora da stoji na nečemu visokom ili se gubi efekat.



Prskalica, povezana sa crevom za vodu, je izgleda veoma popularna kod dece.



Figurice dinosaurusa ili morskih stvorenja zarobljenih u ledu koje deca oslobađaju drvenim čekićima i prskalicama.



I pinjata, klasika, ali uvek popularna među decom.






Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...