недеља, 13. април 2014.

Jafa kapkejksi - klasik u novom ruhu



Kad sam bila tinejdžerka, pa i nešto starija, apsolutno sam odbijala da radim sledeće stvari - da gledam televiziju i kuvam, da budem preciznija, pravim kolače. Mladi ljudi često imaju čudna razmišljanja, i ja nisam bila izuzetak u tome, ipak, i dalje mislim da je to vreme za druženje, izlaske, na kraju i školu, tada se uči i eksperimentiše ali ne u kuhinji tj. kod kuće. Televiziju ni danas ne gledam, jedna od najboljih odluka je bila da ukinem kablovsku pre par godina, mada koristim druge servise gde gledam filmove, serije i tenis, ali to je sve prilično limitirano. A kuvanje, e, to sam zavolela, baš, baš, ali u svojim tridesetim. I moja svekrva je počela da kuva dosta kasno, ali je kuvala mnogo bolje nego većina žena čiju sam kuhinju probala. Nekako mi je to spremanje kolača uvek izgledalo kao - smaram se kod kuće, ne znam šta ću od sebe, pa pravim kolače i posle se gojim od istih.


Zašto vam sve ovo pričam i kakve to ima veze sa Jafa kolačem? Pa ima, to je bio prvi kolač koji sam napravila za svoj rođendan, tu sam napravila prvi iskorak u svojoj "nekuvarskoj" karijeri. Iako uopšte nije komplikovan, nekako mi se čini da u ono vreme, za mene i muža je bio baš veliki poduhvat... on je rendao zamrznutu pomorandžu. Inače, mnogo volim taj kolač kao i jafa keks. Pravo da vam kažem meni se čini da su poslastice koje su nastale kao kopije nekih kupovnih proizvoda nešto najlepše u domaćoj kuhinji.




Ovo je još jedan dezert u kome American meets Serbian cuisine. Ranije su to bili Kapkejks čupavci. Onda sam se jednog dana setila Jafe kolača i poželela da se igram sa drugačijim oblikom. Prvo su mi pali na pamet Kapkejksi sa bostonskim kremom i odlučila da koristim isti princip za pravljenje. Ma kako izgledalo lako ceo proces je podrazumevao mnogo toga: pretraživanje recepata po netu, onda sam se setila da ga ima u svekrvinoj svesci recepata, premeravanje mera koje su svugde date u kašikama, htela sam da dobijem količinu koja će biti dovoljna za 12 kapkejksa tj. jedan pleh. Zbunjivale su me te dve kore, i onda sam se dosetila da svejedno prilikom bušenja kapkejksa ostane nepotrebnog materijala koji se mrvi i potom stavlja u fil. Sve se nekako poklopilo.


Odlučila sam da ne menjam sastav, ako piše ulje, onda stavljam ulje, ja inače više volim da koristim puter. Morala sam pak da smanjim količinu šećera je što je mnogo mnogo je. Ostalo mi je višak fila, ali njega sam zamrznula i taman će biti dovoljan za sledeće pravljenje.


Rezultat je bio odličan. Vrhunski kolač. Sočan unutra, a tek čokoladna glazura. Čak i kada se gleda odozgo dosta podseća na kupovnu Jafu. Ima još jedan kvalitet koji nećete sresti kod klasično pripremljenog kolača - hrskava korica biskvita pri vrhu zaista podseća na kupovni keks. Ono na čemu bih dalje radila jeste da napravim čvršći biskvit, verovatno bi oduzela količinu mleka. Sve ostalo je super.





Sastojci za fil:

2 pomorandže, po mogućstvu organske, ako ne, onda ih dobro operite - jednu pomorandžu sve sa korom stavite u zamrzivač da prenoći, druga vam treba da sastružete koricu sa nje
200ml vode - ja bih smanjila količinu na 150ml.
150g šećera - originalno 300g, ali meni je to previše
5 kašika džema, najbolje od kajsije, ali mogu da prođu i ostali
Izmrvljen ostatak od biskvita


Sastojci za biskvit:

2 jajeta, na sobnoj temperaturi
200g šećera
1 kašičica ekstrakta vanile
250g brašna
1 1/2 kašičica praška za pecivo
1/4 kašičice soli
300ml mleka
200ml ulja


Sastojci za čokoladnu glazuru

150g poluslatke čokolade
60g putera
4 kašike mleka


Priprema:

U šerpici zagrejte vodu i ušpinujte je sa šećerom. Dodajte 5 kašika džema. Sklonite šerpicu sa vatre i ostavite da se sadržaj ohladi.

Zagrejte rernu na 175C (350F). Pleh za mafine nauljite, nisu vam potrebne korpice.

Brašno prosejte i u njega dodajte prašak za pecivo i soli.

Mikserom mutite šećer i jaja sve dok ne dobijete gustu penastu smesu, oko desetak minuta. U to dodajte ekstrakt vanile. Ugasite mikser i sa spatulom umešajte jednu polovinu brašna, zatim postepeno dodajte mleko i ulje i na  na kraju preostalu polovinu brašna.

Sipajte smesu u udubljenja pleha, skoro do samog kraja. Pecite testo na srednjoj rešetki oko
22- 25 minuta, dok ne počnu da tamne po obodu. Ja sam ih pekla 24 minura, a mogla sam slobodno i duže, dok ne dobiju tamniju i hrskaviju koricu.

Kada je biskvit pečen ostavite ga 10-15 minuta u plehu, a onda ga uz pomoć spatule izvadite iz pleha i ostavite na rešetki da se ohladi.

U međuvremenu izrendajte zamrznutu pomorandžu ili još bolje uradite to uz pomoć multipraktika, sve je gotovo za par minuta. Tome dodajte izrendanu koru druge pomorandže.

Ohlađeni biskvit izdubite na sledeći način. Jednom rukom držite biskvit, a drugom uz pomoć oštrog reckavog noža napravite udubljenje u obliku kupe. Taj oblik zasecite tako da vam ostane kapica tj. vrh biskvita, a preostali deo ostavite za fil.

Izmrvite ostatak biskvita i dodajte ga filu kao i izrendanu pomorandžu. Tim filom punite biskvit i zatvarate ga sa preostalom kapicom.

Zagrejte čokoladu na pari, i dodajte joj iseckani puter i mleko. Kad dobijete tečnu i konzistentnu smesu stavite je na vrh biskvita.

Kakejkse čuvajte u frižideru, najbolji su kad prenoće.



уторак, 08. април 2014.

Blogerska igrica - Moja omiljena peciva & omiljene poslastice



Prošlog leta, kad je bila još jedna blogerska igrica, četiri blogerke su me kandidovale za nju, što je značilo da sam trebala da odgovorim na 40 različitih pitanja koje su mi one postavile. To uopšte nije bio mali posao, ja sam ga shvatila ozbiljno, trajao je danima, i onda kada sam imala svih 40 odgovora, batalila sam sve, i nikad to nisam objavila. Izvinjavam se devojkama koje su me kandidovale, ali toliko stvari o meni na jednom mestu jednostavno je bilo previše. Da se ne varamo, ja pišem o sebi na blogovima, i svako ko se time bavi ima izvesnu dozu egzibiconizma u sebi, neko više, neko manje, ali stvarno mi je bilo too much mojeg mišljenja na razne teme, nekako mi je bilo neprijatno. Dobro je, još uvek znam kad da stanem:)


Da bih se iskupila evo mene u novoj blogerskoj igrici koja je dosta manje zahtevna, mada mi je trebalo izvesno vreme da se presaberem i izdvojim najbolje od najboljeg, hahahaha, šalim se, šalim. Nisam sigurna da je to to,  znam da sam za poslastice dosta toga propustila, skroz sam zaboravila recimo na torte, ali neka bude ovako.


Zoki alijas Pomoravka, žena na koju bih volela da ličim kad budem u njenim godinama, retko je naći tako pozitivnu i preduzimljivu osobu, i uz to ume da vam da pravi savet za cvetanje orhideja,  predložila mi je da izaberem omiljenje hlebove i peciva. Odmah da kažem da mi je testo velika slabost, ali nešto ga i nema na ovom blogu. Više je zastupljen na mom drugom blogu, Dolce Fooda, gde, vidi čuda, pišem o domaćoj kuhinji.


Tamara, sa bloga Ave Dulcis, znate onaj blog sa divnim slikama pastelnih tonova, mi je predložila da stavim listu svojih omiljenih poslastica.


Ja štafetu predajem sledećim blogerkama, a tema je - pet omiljenih glavnih jela sa bloga:

Gaga -  Gaga u kujni
Milica - Na tanjiru 
Mihaela - Tortelina







Mojih top 5 hlebova i peciva


Pain à l’Ancienne ili Starinski hleb je apsolutno savršenstvo od hleba. Fora je u tome što mu se testo nadiže u frižideru, znači na hladnom... to traje dugo, ali rezultat je fenomenalan.



Moram da priznam da sam postala pravi pica majstor. Kad ih pravim to radim sa tolikom lakoćom, čak i decu uključujem u te aktivnosti, i stvarno su kao iz najboljih picerija. Kao i sve i pravljenje pice traži vreme, jednostavno to morate da vežbate, ali ako koristite ovaj recept sigurno dolazite do cilja.



Monkey Bread ili Majmunski hleb je toliko pun kalorija a opet tako ukusan da to definitivno nije zdravo. Zato ovo pravite samo za specijalne prilike, onda kad baš hoćete sebe da nagradite.



Ovo je vrsta hleba koja se ne mesi, ali uz dodatak crnih maslina, Kalamata, parmezana i svežeg ruzmarina jede se sam, i kad ga načnete nećete se lako zaustaviti. Inače ovo je brža varijanta hleba koji se ne mesi.




I ovo je recept koji sam našla kod Irene na blogu, idealan je za razna okupljanja. Uvrnuti štapić sa crnim maslinama i Pekorino sirom jednostavno mora da bude dobar.



Mojih top 5 poslastica



Kao što rekoh izostavila sam mnoge, ovo je bio više odraz trenutne inspiracije, preostale čuvam za druge igrice:)



Spremam vam još jednu super poslasticu sličnu ovoj, domaći klasik u novom ruhu. Kapkejkse sa bostonskim kremom i čokoladnom glazurom sa ukusom lavande morate obavezno da probate.



Key lime pie ili Američka pita od limete, mmmm, od same pomisli na nju se uzbudim. Na blogu ćete naći dve verzije ove pite.



 Američke krofne... slične našim krofnama ali sa rupom.



Keksi sa komadićima čokolade... omiljen slatkiš moje dece pored palačinki.



Makarons... dok ih sama nisam napravila, čitaj probala sveže, nisam znala koliko su dobri i zašto se svi lože na njih. Mislim da sam dala prilično dobar opis njihovog pravljenja, na šta da se obrati posebna pažnja, tako da ako želite da i ih uspešno napravite pogledajte recept.

петак, 04. април 2014.

Kako da napravite domaću granolu


Skoro svako jutro moja deca jedu cerealije ili granolu sa mlekom, baš onako američki doručak koji ja ne mogu da svarim. Opet je okolina nadjačala gene. Ma ne volim sladak doručak, nikako! Može neko pecivo sa puterom i džemom, ili medom, ali samo posle slanog dela. Kad jedem sladak doručak imam ogromnu rupu u stomaku, posle sat vremena postajem gladna, i samim tim veoma razdražena. A ni kafa mi se ne pije posle toga. Nije da nisam probala, ali ne ide.


Granolu sam pravila zbog moje drugarice koja je u vegan fazonu, i moram da priznam super je ispala, mnogo bolja od kupovne koja je obično veoma slatka, a i nekako deluje veštački sa kojekakvim pojačivačima ukusa.


Domaću granolu je baš lako napraviti, a možete da budete i kreativni sa sastojcima. Iskreno, više volim kad je sa manje sastojaka, ne volim da mi se mešaju razni ukusi. I ono što je super je to da su ovsene pahuljice pečenije i hrskavije od onih kupovnih. Kuća će vam divno mirisati na kokos tokom pečenje koje malo duže traje. Ja sam od suvog voća izabrala suve šljive, znate da se užasno palim na njih. Dodala sam i čia seme, to je nešto što nema ama baš nikakav ukus a veoma je zdravo pa ga ubacujem u razne stvari. Originalni recept je ovde, ali ja sam ga prilično izmenila.




A ne, neću i dalje jesti sladak doručak, ali ću sigurno imati domaću granolu tu negde na polici, kad nastupi kriza za slatkim, a i zbog dece. Uostalo to mu dođe baš zdrava užina kad se servira kao parfe, uz voće i jogurt.


Sastojci:

250g ovsenih pahuljica
100g kokosovog brašna
125g sirovih badema, krupno iseckanih
1 puna šaka suvih šljiva, iseckanih
2 kašike čia semenki
6 kašike javorovog sirupa (ili meda ako ne možete da ga nabavite)
4 kašike tamnog šećera, opciono (jeste šećer je, ali ovaj tamni daje baš poseban šmek granoli)
4 kašike nerafinisanog suncokretovo ulja


Priprema:

Zagrejte rernu na 120C (250F).
Pripremite veliki pleh na koji ćete staviti papir za pečenje.

U većoj posudi pomešajte ovsene pahuljica sa bademom, kokosovim brašnom, čia semenkama, suvim šljivama i tamnim šećerom. Na kraju umešajte javorov sirup i suncokretovo ulje.

Smesu rasporedite po plehu i stavite u zagrejano rernu, na srednjoj pregradi. Pecite 1 sat i 15 minuta, uz povremeno mešanje, na svakih 15 minuta. Kad je granola gotova izvadite je iz rerne, ohladite i čuvajte u staklenim teglama.


Priprema parfea:

U staklenoj čaši ili tegli ređajte sledeće sastojke:
  • Grčki ili neki drugi gušći jogurt
  • Sveže voće, iseckano ili celo
  • Domaća granola
  • Još malo voća
  • Možete da stavite javorov sirup ili med preko voća




петак, 28. март 2014.

Šta sve možete da napravite od kinoe (Ćuftete, Mediteranska salata i Punjeni šampinjoni)


Moj muž često voli da kaže "Vidim, pravila se nešto zdravo", i samo napravi neku smorenu facu. Istina neka zdrava hrana i nije baš nešto ukusna. Ukus može često da se prepiše navici, ali nekad ma koliko nešto bilo zdravo ne mogu da jedem, džaba ako ne uživam u njegovom ukusu.

Kinoa upšte nije loša iako nosi naziv super zdrava hrana:) Iskreno, mi i nismo baš navikli na tu namirnicu, ljudima često fali ideja šta da rade sa njom, i zbog toga je nastao ovaj članak. U njemu su tri jela koja najčešće pravim. Salate sa kinoom su ok, ali ja posebno volim punjene pečurke sa kinoom i ćuftete.

Samo da kažem crvena kinoa ima isti ukus kao ona bela, nema nikakve razlike, ali meni se više sviđa njena boja zato nju u poslednje vreme isključivo koristim. Osim toga moja ćerka je rado jede, onako samo skuvanu, čak je ubeđena da je to kus kus, mada nema baš sličnosti, pogotovo zbog boje, i zato je često pravim.


Kako da skuvate kinou

Pre nego što pređem na recepte da objasnim kako se kinoa kuva. To je osnovni korak pre nego što se odlučite da bilo šta pravite od nje. Par stvari koje morate da znate je to da pre nego što počnete da kuvate kinou morate da je properete zato što ima neki gorkasti spoljašnji sloj, najbolje je da za tu svrhu koristite veliki cediljku. Od jedne šolje nekuvane dobićete oko 3 šolje skuvane. Kinoa dosta upija vodu.

Sastojci:

1 šolja kinoe
2 šolje vode

Priprema:

Zagrejte vodu sa kinoom do ključanja, a zatim smanjite vatru, poklopite šerpu i kuvajte još oko 15-20 minuta dok ne počnu da se formiraju beli diskovi oko zrna kinoe. Ukoliko kinoa upije svu vodu a nije još kuvana dospite je. Skuvanu kinou možete da čuvate u frižideru.


Mediteranska salata sa kinoom


Ovo je super jednostavna salata, mnogo je volim. Recept za jednu egzotičniju salata pronađite ovde.

Sastojci:

2 šolje skuvane kinoe, recept dat gore
2 mlada luka, iseckana
1 veća mesnata paprika, iseckana
2-3 srednja paradajza, iseckana
1 srednji krastavac, iseckan
Šaka maslina, iseckane ili cele
Sok od pola limuna
3 kašike maslinovog ulja
So i biber
Svež peršun, iseckan
Šaka izmrveljenog Feta sira 

Priprema: 

U činiju stavite iseckano povrće, kinou i  to pomešajte sa prelivom od limunovog soka, maslinovog ulja i začina. Na kraju dodajte Feta sir i iseckan peršun.


Ćuftete od kinoe



Sastojci za 12 ćufteta:

450g skuvane kinoe, recept dat gore
4 jaja
5 komada mladog luka, iseckanog
50g izrendanog parmezana
100g i više hlebnih mrvica
1 kašičica soli
Svež biber
½ kašičica kumina u prahu, opciono
1 kašika maslinovog ulja


Priprema:

U većoj posudi umutite jaja, dodajte iseckan mladi luk, kinou, prezle, izrendan parmezan, začine i maslinovo ulje. Rukama sve mešajte, ukoliko vam se smesa učini dosta retkom dodajte još prezli.    
Stavite smesu u frižider da se malo zgusne, oko 30 minuta.

Zagrejte rernu na 205C. 

Pravite rukama ćuftete i gledajte da im ivice lepo zaoblite. Poređajte ih po plehu na koji ste stavili papir za pečenje. Pecite ih oko 20 minuta.

Služite ih uz neki sos, može i obična pavlaka ili majonez sa maslinovi uljem, i sa svežom zelenom salatom i rotkvicama.




Šampinjovi punjeni kinoom


Ovo mi je omiljeno jelo sa kinoom.


Sastojci:

12 većih šampinjona, očišćenih, izvadite stabla i iseckajte ih

1 1/2 šolja skuvane kinoe, recept dat gore
2 kašike maslinovog ulja
1 srednji luk, sitno iseckan
So i biber
Svež peršun, sitno iseckan


Priprema:

Zagrejte rernu na 200C. Pečurke rasporedite po plehu.

Zagrejte ulje i na njemu propržite luk. Zatim dodajte iseckana stabla pečurke, so i biber. Posle par minuta dodajte kinou. Posle par minuta sklonite sa vatre šerpu i smesi dodajte peršun.

Smesom punite pečurke na plehu. Kada je rerna zagrejana stavite pečurke da se peku, oko 20 minuta. Služite tople.

недеља, 23. март 2014.

Rižoto sa pečurkama


Nemam pojma zašto se ovo jelo nikada nije našlo na mom blogu a obožavam ga. I sad kad gledam ove slike moj želudac kao i čula potpuno polude, eto toliko je ovo jelo dobro. Kad ga na napravim odmah skače raspoloženje u kući.

Rižoto je jedno veoma posebno jelo i ko god ga je probao to zna. Ukoliko imate dobar recept i kvalitetne sastojke, vaš rižoto će biti rame uz rame sa onima iz najboljih restorana. Dodajte tome neko dobro vino, glasam za Pinot Noir, i eto radosti za vas kao i vaše goste.

Master recept i malo detaljniju priču o pravljenu savršenog rižota pronađite ovde.



Sastojci:

1/2kg običnih belih šampinjona ili krimini, braon šampinjona
30g sušenih vrganja
2 kašike maslinovog ulja
3 kašike putera
1 veći čen belog luka, izgnječen
1 veći luk, fino iseckan
300g Arborio ili kočanskog pirinča, koji su najbolji za pravljenje rižota
120ml belog suvog vina
1200ml pileće supe
40g parmezana, sveže izrendanog
So i biber


Priprema:

U pola litre vruće vode potopite sušene vrganje i ostavite ih tako oko 30 minuta.  

Očistite pečurke od zemlje, nemojte ih prati, nego uzmite vlažnu salvetu i njome ih brišite.

Stavite pileću supu zajedno sa vodom u kojoj su bili suvi vrganji u neku šerpu i zagrejte je, neka se kuva na tihoj vatri sve vreme dok pravite rižoto. Oceđene vrganje iseckajte.

U većem dubljem tiganju ili plićoj šerpi zagrejte maslinovo ulje i 2 kašike putera, na srednje jakoj vatri. Stavite zgnječen čen belog luka u šerpu, mešajte ga sa masnoćom da poprimi njegov šmek, a onda ga izbacite. Dodajte iseckan crni luk i pržite ga dok ne postane staklast, 2-3 minuta. Šampinjone zajedno sa sušenim vrganjima stavite da se prže oko 5 minuta uz stalno mešanje. Zatim stavite pirinač i sve mešajte drvenom varjačom. Posle 3 minuta, pirinač ne sme da pobraoni, dodajte belo vino. Sve vreme mešajte rižoto, svaki put kad ponestane tečnosti u njemu dodajte po jednu kutlaču supe. Kuvajte uz stalno mešanje oko 20 minuta, najbolje je da ga probate da bi utvrdili da li je gotov. 

Trebalo bi da bude al dente, ni prekuvan ali ni tvrd. Ukoliko ponestane supe, dodajte vrelu vodu. Takođe, rižoto ne sme da bude ni previšen tečan, a ni gust, više kremast. Ja na kraju dodam so, imajte na umu da je pileća supa slana, kao i parmezan. I crni biber. Sklonite rižoto sa vatre i onda na kraju umešajte 1 kašiku preostalog putera i izrendan parmezan, malo ostavite za serviranje.

Rižoto odmah služite.

Ukoliko želite da ga servirate kao na donjoj slici stavite ga u mokru šolju ili malu činijicu, a onda izručite na tanjir..




недеља, 16. март 2014.

Kako da napravite hleb od prirodnog kvasca (Sourdough Bread)


Ovo nije običan hleb, njegov ukus je drugačiji kao i tekstura, i ni kvasac vam ne treba za njegovo pravljenje. Opet ne može se reći za njega da je bezkvasan, jer kao što možete da vidite na slikama, unutar njega je puno rupica, a to jeste zbog kvasaca, ali onog prirodnog, kojeg sami pravite.

Iako svaki članak pišem sa velikim entuzijazmom, neke teme su mi posebno drage, kao što je recimo ova - kako napraviti hleb od kvasca u sopstvenoj proizvodji. Odmah da vam kažem to nije tako jednostavan posao, traži dosta vremena i strpljenja, ipak osećaj na kraju je poseban, kad odlomite još topao hleb i počnete da ga žvaćete, a on traži dugo žvakanje... to je jedan od onih projekata.

Nazvala bih ovaj hleb - hleb sa stavom, zbog svega navedenog u tekstu. On ima vrlo dugu i interesantnu istoriju. Tako su nekada pravili hleb, naše prababe recimo, pre nego što se pojavio kvasac u upotrebi. U Istočnoj i Severnoj Evropi ovaj hleb ima i dalje poseban status, tamo je popularan raženi hleb, a običan kvasac ne deluje na ražano brašno.

U Americi je užasno popularan na Zapadnoj obali, San Francisko je posebno ponosan na hleb koji se tamo proizvodi. Povezuju ga sa Zlatnom groznicom, jer su ga navodno u tom periodu francuski pekari doneli na Zapadnu obalu. Postao je neverovatno popularan, starter za ovaj hleb ljudi su prenosili čak i do Aljaske, u potrazi za zlatom, i pošto su se plašili da će da se bakterije i gljivice u njemu smrznuti zbog hladnoće koja tamo vlada, nosili su ga uz svoje telo da bi ga držali zagrejanim.

San Francisko

Neke pekare u San Francisku tvrde da održavaju svoju produkciju startera još od 1849. godine, od istog onog testa koje je te godine doneto tamo. Jedna od takvih je pekara Boudin Bakery, moj muž je bio tamo i probao njihov čuveni hleb pa otuda ova slika ispod.

Pekara Boudin
Međutim ovaj hleb koji ja pravim, po receptu iz knjige The Bread Baker's Apprentice, autora Pitera Rajnharta (više o ovoj knjizi koja je imala presudnu ulogu u tome da zavolim domaći hleb pogledajte ovde), je mnogo ukusniji nego onaj u prodavnicama iako je tekstura ista. Ja iskreno ne volim kad je puno kiseo a kupovni je često takav. Samo da znate starter može i da se kupi tj. naruči poštom, ali najbolje da ga sami napravite. Mnogi ljudi pokušavaju da rade razne kombinacije nebili dobili savršen hleb, recepti drže kao strogu tajnu. Meni je uvek jako zanimljivo kada se ljudi trude da od hrane naprave umetnost.


Pronašla sam jedan domaći sajt koji se bavi tehnologijom mlinarsta i pekarstva, možete da ga nađete ovde, koji detaljno obrađuje hemijske procese prilikom pravljenja hleba i ako želite da nešto više o tome saznate obavezno ga posetite.

Pravljenje prirodnog kvasca


Za to su vam potrebne tri stvari:
- Tamno ražano brašno
- Voda, kupljena, ne česmovača, jer hlor u njoj nije dobar
- Brašno za hleb, kod mene je to bread flour, možda se negde drugačije zove, ali fora je u tome što ovo brašno ima više glutena nego obično.

Napomena: originalno u receptu piše da se u prva dva dana koristi sok od ananasa, bez šećera, umesto vode, ali to nije neophodno. Čuvajte posudu sa starterom na nekom mestu gde nema promaje, nije loše da se ta soba greje ukoliko je zimski period. Tokom procesa deo startera ćete odbacivati a to je idealna prilika da ga podelite sa svojim prijateljima.Važno je da budete strpljivi i da sačekate da se testo dovoljno podigne bez obzira koliko mu vremena za to treba. Morata da znate i to da bez obzira koliko se pridržavali recepta ishodi su često različiti jer u igri je puno faktor koji utiču na to, nekad čak i nadmorska visina mesta u kome živite.


Dobijanje kulture (Seed Culture)

1. dan -
120g ražanog brašna
120ml vode na sobnoj temperaturi

Pomešajte brašno i vodu dok ne dobijetu gustu smesu. Stavite je u staklenu posudu, na primer veću teglu, pokrijte je plastičnom folijom, markerom označite visinu testa, to ćete svaki put da radite da vidite koliko je testo nadošlo. Ostavite testo 24 časa u tegli.

2. dan -
64g brašna za hleb
60ml vode na sobnoj temperaturi

Sutradan testo će možda malčice narasti ali je veća verovatnoća da neće uopšte. Promešajte to testo sa brašnom i vodom i dobićete nešto vlažniju smesu. Poklopite teglu sa folijom i ostavite da miruje sledećih 24 časa. Ne briniti se ako testo malo "šmeka".

3. dan -
120g brašna za hleb
120ml vode na sobnoj temperaturi

Testo je malo nadošlo, najviše za 50%. Pola testa bacite, ili dajte nekome, a drugu polovinu pomešajte sa brašnom i vodom. Vratite u teglu, pokrijte i čekajte sledećih 24 sata.

4. dan -
120g ražanog hleba
120ml vode na sobnoj temperaturi

Ukoliko se testo nije udvostručilo, onda mu dajte još vremena. Možete ubrzati porces ako testo stavite na neko toplo mesto, ali pazite da ne ubijete u testu bakterije i gljivice.
Podiglo testo ponovo podelite, jednu polovinu bacite a drugoj dodajte sastojke za četvrti dan.

Dobijanje startera

5. dan -
454g brašna za hleb
473ml vode na sobnoj temperaturi
200g prethodno napravljene kulture (Seed Culture)

Pomešajte sva sastojke za peti dan. Stavite je u veću posudu, pokrijte i čekajte oko 6 sati dok se ne pojave mehurići na površini. Plastična folija kojom ste pokrili posudu će se naduti od gasova. Otškrinite je, zatim ponovo zatvorite njome posudu i stavite starter u frižider da prenoći. Sada je inače testo gustine kao ono za palačinke. Ovu smesu čuvajte nadalje u frižideru. Ono tu može da stoji dosta dugo, oko 2 meseca, ili čak možete da ga zamrznete, najviše na 6 meseci.

Hleb punjen buđavim sirom i orasima


Pravljenje hleba od startera

6. dan -
113g startera
120g brašna za hleb
30-60ml vode

Izvadite starter iz frižidera i ostavite oko 1 sat da se zagreje na sobnoj temperaturi. Zatim ga pomešajte sa brašnom i vodom. Smesu po površini malko nauljite, stavite u posudu, pokrijte plastičnom folijom, i ostavite ga 4 sata dok se ne udvostruči. Zatim ga stavite u frižider da prenoći.

7. dan -
575g brašna za hleb
2 kašičice soli
355-415ml tople vode

Poslednjeg dana ove epopeje ćete uspeti da vidite tj. probate plodove ovog poduhvata.
Izvadite starter iz frižidera, iseckajte ga na 10 delova, pokrijte folijom i ostavite 1 sat da se zagreje na sobnoj temperaturi.

Mikserom za testo, u multipraktiku, ili rukama pomešajte starter sa vodom, brašnom i soli. Zatim testo prebacite, na pobrašnjenu radnu površinu i tu ga mesite 12 do 15 minuta. Podesite količinu vode i brašna tako da dobijete ni previše čvrsto a ni meko testo. Nauljite testo, stavite ga u vanglu, pokrijte, i čekajte 3-4 sata da naraste duplo.

Kada je testo nadošlo  podelite ga na dva dela. Ja sam jedan punila sa buđavim sirom i orasima, i verujte mi na reč to je fantastična kombinacija.

Oblikujte hleb i stavite ga na pleh u kojem će se peći, ili na pizza peel ukoliko ga pečete direktno na kamenu za pečenje. Pokrijte krpom hleb i čekajte još 2 sata.

U međuvremenu zagrejte rernu na 260C (500F), i stavili hleb u nju, najpre sipajte vrelu šolju vode u pleh, predhodno već zagrejan. Onda prskalicom, napunjenom vodom sobne temprature, isprskajte zadnje i bočne zidove rerne, nikako testo, zatvorite rernu, posle 30 sekundi ponovite isto, onda ponovo napravite pauzu od 30 sekundi, i poslednji put isprskajte rernu. Naravno budite veoma pažljivi sa rukovanjem pretople rerne. Zatim smanjite temperaturu na 230C (450F) i pecite hleb 10 minuta.  U toku pečenja hleba, ukoliko vam jedna strana rerne više greje od druge, trebalo bi da rotirate hleb za 180 stepen, a zatim nastavite sa pečenjem još oko 15-20 minuta.

Kad je hleb gotov ostavite ga još 45 minuta da se ohladi a onda ga služite. Iskreno, najbolji je topao.

Napomena: Poslednji put nisam dobro ispekla hleb, jer sam nešto eksperimentisala, tako da se donji deo slabo ispekao. Iskusno oko može to da primeti na slikama.

~ ~ ~
Uskoro na blogu recept za čuveni francuski hleb, Miche, od integralnog brašna ali sa istim starterom kao Sourdough bread.


Hleb punjen buđavim sirom i orasima

петак, 07. март 2014.

Ranoprolećno darivanje



Znam, još nije počelo proleće, ali ja ga u ovoj zimi, kojoj kraja ne vidim, na sve načine prizivam. Čekam, danima čekam, da se vreme prolepša, pa da se bacim na baštenske radove. Na papiru crtkam raspored biljaka u mojoj baštici. Pre toga moram da iskopam zemlju, dodam novu. A pre svega toga moram da odlučim šta da zadržim od onoga što se oduprelo hladnoj i dugoj zimi koju smo imali ove godine. Preživeo je mladi luk, nešto malo zelene salate, šervil, francuski peršun, i neverovatno ali u saksiji prošlogodišnjeg estragona počeli su da niču izdanci, do sada mi nikada nije uspelo da ga uzgajim iz semena. Sve je to raslo u plasteniku.

Bila sam pre neki dan u poljoprivrednog apoteci, pa dok sam gledala ponudu pomislih, hajde da nekog obradujem paketom sa semenima biljaka koje nije tako lako naći kod nas. Takođe, to su biljke koje rado uzgajam u svojoj bašti.

Evo šta treba da uradite ako želite da učestvujete u nagradnoj igri:

Ostavite komentar ovde na blogu ili na mojoj Facebook stranici. Možete samo da mi napišete "ćao" ili da mi poručite nešto ako za tim imate potrebu. Nagradna igra traje od 8. do 13. marta.
Moja deca će da izvlače srećnog dobitnika.


A evo koje biljke će srećni dobitnik ili dobitinica da uzgaja u svojoj bašti:


Miks zelene salate - tu imate i Romaine zelenu salatu od koje se pravi Cezar salata.




Kejl, Kale - super zdrava biljka koja ne postoji na našim prostorima, američki hipsteri je obožavaju. Često je, čak i našim medijima, mešaju sa keljom, što nema baš puno veze, jedino što pripadaju porodici kupusa. Izuzetno je lak za uzgajanje, trpi hladnoću, u bašti traje oko pola godine. Koristi se u čorbama, vidi recept za Toskansku čorbu, za salate i čak se pravi čips od njega.



Bamija ili okra - ova biljka se pominje u Patinom Velikom narodnom kuvaru, u nekom receptu za đuveč. Sa odlaskom Turaka ova biljka se izgubila sa naših prostora mada za nju znaju u Južnoj Srbiji, Bosni i Makedoniji. Izgleda čudno, lepljiva je iznutra, ali dobra je za čorbe i đuveč, a može da se i pohuje. Popularna je na američkom Jugu. Cvet joj je prelep.



Šarena blitva - na fotografiji je crvena blitva, ali dobićete seme za blitvu raznih boja, bašta će vam izgledati veselije. Izuzetno se lako gaji i vrlo je korisna u kuhinji.




Celer, ali to nije onaj naš koji se ovde zove Celery root ili Celeriac, kod ovog se koriste zelena stabla. Super je, može da se jede sirov, uz neki dip, ima verovatno najmanje kalorija od svih namernica, koristi se za koktel Bladi Meri, i kad kuvam neko jelo uz luk i šargarepu na ulju uvek propržim i ovaj iseckani celer.




Halapinjo papričice, Jalapeno peppers - srednje ljute, mogu da se pune sirom i pohuju, to je bilo moje omiljeno jelo kad sam došla u Ameriku, stalno sam ih kupovala u studentskoj menzi.




Muskatna tikva, Butternut squash - sa njom možete da napravite jednu od najukusnijih čorbi.




Komorač, morač, Fennel, Sweet Anise - moja omiljena biljka, više o njoj pogledajte ovde. Na slici je jedna od mojih brojnih salata sa komoračem.



Good luck!



Imamo pobednika nagradne igre, Ranoprolećno darivanje, Daniela Bašić Vanilica! Moram da pomenem da je moj muž napravio randomly generated winner program specijalno za ovu priliku, bilo je puno kandidata pa moj sin ovog puta nije izvlačio dobitnika, kao što inače čini. Ako Daniela pošalje svoju adresu što pre, koliko danas šaljem kesice sa semenkama, pošto inače idem u poštu.

Žao mi je što ne mogu da vam svima pošaljem ono što želite ali ovih dana sam pretraživala po netu i našla par domaćih sajtova koji prodaju ogroman izbor semena za povrće i začinsko bilje po povoljnim cenama. Uskoro šaljem linkove.


 

петак, 28. фебруар 2014.

Brža varijanta hleba koji se ne mesi (Bonus hleb sa maslinama i ruzmarinom)




Konačno je došao red i na ovaj hleb. Već odavno nisam pisala ni o jednom hlebu, ne pravim ih više često, ali ovaj zavređuje veliku pažnju i otkada sam ga prvi out napravila samo se njemu vraćam. Ono što je super u vezi ovog načina pravljenja hleba je to što najveći početnik u kuhinji može da ga pravi, toliko je jednostavan, jedino što traži vreme tj. strpljenje.

U jednom davnom postu sam pisala o tome kako da napravite baš dobar hleb, i dalje mislim da su to važna načela, ali ima i drugih načina. Ovo nije klasičan hleb koji se ne mesi zato što se kraće pravi, umesto da nadolazi 18 sati treba mu samo 8, a i sadrži u sebi pivo, kao i sirće, koji mu daju kompleksniji ukus. Navodno kvasac koji mi koristimo nema tu punoću ukusa kao onaj koji se koristi u pekari, pa kvasac i sirće nadoknađuju to. Sve ovo sam saznala iz jednog američkog časopisa Cook's Illustrated (na koji ću verovatno da se pretplatim uskoro, zavređuje pažnju jer je svaki postupak pronalaženja najboljeg mogućeg recepta detaljno objašnjen), i tu tvrde da kratko mešanje posle narastanja, znači nije baš skroz hleb koji se ne mesi, ubrzava čitav proces značajno.



Na ovoj slici možete da vidite kako izgleda dobar domaći hleb. Korica je lepa, hrskava, ne suviše debela, a unutra testo fino vazdušasto. Ukus je nešto drugačiji, bogatiji je nego kod običnog hleba i to zahvaljujući bakterijama iz piva i sirćeta.

Instant suvi kvasac

Još da se osvrnem na instant suvi kvasac. Htela sam da mu stavim sliku, a onda sam ukapirala da je identičan običnom suvom kvascu pa sam odustala od toga. Ono što ga razlikuje od običnog jeste veća potentnost, neko kaže da je ona doplo veća, neko pak misli da je negde oko 20%. Iskreno, ja ga gotovo uvek koristim i često ga malo manje stavljam od onog koliko je propisano u receptu. Druga bitna stvar je to da ovaj kvasac ne morate da aktivirate toplom vodom ili mlekom, samo ga umešajte u brašno.

Nećete verovati, ali ja sam svoje pakovanje instant suvog kvasca naručila online pre skoro četiri godina, i to je bilo oko pola kilograma. Kažu da ga koriste profesionalni pekari pa se zbog toga prodaje u većim količinama. Čuvam ga u frižideru sve vreme, još ga nisam potrošila i mogu da vam kažem da i dalje dobro radi.

Kad smo već kod kvasca samo da kažem da je ovo moja ulaznica za food blogersku igricu Ajme, koliko nas je koju ovog meseca organizuje Mirela sa bloga Love Affair, a tema je kvasac.




Količine koje su date u receptu su za hleb koji po svojoj veličini se ne uklapa u standarde naše konzumacije hleba. Zaboravila sam da ga izmerim, ali mislim da je prilično mali. Slobodno duplirajte mere, ali i duže pecite hleb, boja korice će vam reći kada je on gotov.

Danas sam pravila dva hleba, jedan je bio običan, drugi sa maslinama, ali sam ih pekla različito. Na istoj temperaturi, jedan sam pekla u pekaču, ovde se zove dutch oven,  a drugi direktno na kamenu za pečenje. To je bio mali eksperiment da vidim kako će se ponašati. I nema neke posebne razlike. Tako da možete da koristite oba načina.


Hleb koji se ne mesi (No-Knead Bread)



Sastojci:

425g brašna
1 i 1/2 kašičica soli
1/4 kašičice instant suvog kvasac (ovaj kvasac kao što sam rekla je potentniji od običnog suvog, u tom slučaju stavite malčice više običnog)
200ml vode, na sobnoj temperaturi
6 kašika piva, blažeg, na sobnoj temperaturi
1 kašika običnog sirćeta


Priprema:

U jednoj većoj šolji sipajte vodu, pivo i sirće. U multipraktiku stavite brašno, so i kvasac, pulsirajte par sekundi, to vam je umesto prosejavanja. Kroz gornji otvor postepeno dodavajte tečnost. Testo je dobro umešano onog trenutka kada počne da se odvaja od ivice multipraktika u većem komadu.

Prebacite ga u neku vanglu, pokrijte ga plastičnom folijom i stavite ga na neko mesto da na sobnoj temperaturi narasta 8 sati a slobodno može i duže.

Sutradan izvadite testo i mesite ga oko 15 sekundi, to će dodatno da aktivira gluten u testu. Lepo oblikujte testo u loptu i stavite ga na papir za pečenje, pokrijte plastičnom folijom, i čekajte još 2 sata.

Oko 15 minuta, zavisi koliko vam se brzo greje rerna uključite je na 260C (500F) i u nju stavite pekač sve sa poklopcem, ili kamen za pečenje. Tada i zasecite hleb, možete samo da zasečete jednu uzdužnu liniju. U tu svrhu koristite nož za hleb koji ima zubce.

Kada je rerna zagrejna izvadite pekač, i u njega prenesite testo tako što ćete držati ivice papira za pečenje. Poklopite pekač i stavite ga u rernu. Smanjite temperaturu na 220C (425F). Pecite 30 minuta, zatim izvadite pekač, skinite poklopac, ponovo ga vratite u rernu i pecite oko 15-20 minuta, zavisi od jačine rerne.

Kad je hleb pečen ostavite ga još neko vreme da se ohladi, a onda se služite.


Hleb sa maslinama, parmezanom i ruzmarinom


Sve isto kao predhodnom receptu osim što testu dodajete 1 šolju iseckanih crnih maslina, 2 šolje izrendanog parmezana i 1 kašiku iseckanog svežeg ruzmarina.

Ove sastojke možete da umešate prilikom prvog mešanja, ili kad testo već naraste, kao što ja to činim. Prvi je lakši, ali ja više volim ovaj drugi jer se tako prave slojevi u hlebu.

понедељак, 24. фебруар 2014.

Dip od buđavog sira i kako izgleda američko meze


Znate ono kad kažu "ma domaće je mnogo bolje od kupovnog", uz par izuzetaka kao što su kiseli krastavci, potpuno se slažem sa ovom konstatacijom. Dok nisam sama napravila ovaj dip nisam ni znala kako je dobar, pre toga sam ga često izbegavala. Odličan je.

Moram da priznam da mi je veliki problem da nađem našu adekvatnu reč za dip, nisam u tome uspela. Umak bi bio savršen prevod, ali se ne važi jer je za nas umak sos, nešto čime se preliva ostala hrana... namaz nije takođe, jer se ne maže na 'leb. Ovo je sos u koji se umače hrana, našoj kuhinji ne baš tako bliska konzumacija iste... ne znam, možda grešim, možda zaista postoji pravo ime, ali dok ga ne nađem ostaje dip.

Pored toga što se servira uz sveže povrće, ovaj dip sjajno ide uz pržena Buffalo krilca, jedno vrlo tradicionalno američko jelo,  ja ga kombinujem sa belom ribom, a i poljskim pirogima.



Kako izgleda američko meze?

Upravo ovako kako izgleda na slici. Mislim da je neka verovatnoća od 90% realna da ćete naići na ovako servirano meze. Pored dipa od buđavog sira, gotovo ćete uvek naći humus u koji se takođe umače povrće. Ima još jedan super dip - onaj od spanaća i artičoke. Od svežeg povrća, najčešće se služe mini šargarepe, stabla od celera, čeri paradajz, brokoli, karfiol, pa i boranija. Ne brinite, ima ceo tanjir sa iseckanim povrćem da se kupi. Takođe su veoma popularne salse, kao što su gvakamole i salsa sa paradajzom, paprikom i lukom, koji se služe uz tortilja ili pita čips ili nešto slično. Ponekad i sendviči, ali ne oni naši, već zatvoreni sa puno slojeva šunke i sira. Služe se i pržena Buffalo krilca uz dip od buđavog sira. Ponekad ćete naići na škampe skuvane na pari sa nekim sosem, ali to je sve ređe. U suštini, Amerikanci vole male zalogajčiće ili kako oni to zovu finger food. Osim jednog izuzetka, a to je čili čorba. Ima još tu puno toga ali ovo što sam spomenula je najpopularnije.



Dip od buđavog sira


Sastojci:

50g buđavog sira (Gorgonzola, Rokfor, Stilton, itd), ako imate sir u bloku, izmrvite ga viljuškom
2 komada mlada luka, sitno iseckanog
1 malecki čen belog luka, sitno iseckanog
1/2 šolje kisele pavlake
1/2 šolje majoneza
1-2  kašike limunovog soka 
Biber

* Date količine sastojka modifikujte prema vašem ukusu.


Priprema:

Promešajte sve sastojke. Možete da ih izmiksate u multipraktiku, ali ja više volim kad ima raznih komadića u njemu. To volim u svakom sosu.

Dobićete količinu taman da stagne u 1 1/2 posudicu koju vidite na slici.

Čuvajte dip u frižideru oko 3 dana.




Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...